Светски дан особа са аутизмом обележава се 2. априла и ови дани су, углавном време када покушавамо да разумемо све са чим се породице деце у спектру аутизма суочавају. Само, то би требало да буде континуиран процес, а децу и одрасле са аутизмом требало би да прихватамо и њихове породице разумемо свих 365 дана у години. А једнако као и прихватање, њима је потребна системска подршка која, како кажу, увелико изостаје.
У нашој држави није посвећено довољно пажње теми аутизма, не постоји довољно ресурса и стручних људи како би се родитељима олакшала брига о деци, сагласни су гости „Утиска недеље“ Таиса Кривокапић, Бојан Кривокапић и Јелена Марковић – родитељи деце са аутизмом, који имају подкаст „Неосветљени ћошак“. посвећен деци и одраслима са поремећајем из спектра аутизма.
Таиса Кривокапић, ауторка „Неосветљеног ћошка“, и такође мајка детета са аутизмом, рекла је у „Утиску“ на ТВ Нова С да је потребно кренути са лечењем већ у прве три године, али да је то немогуће због недостатка стручних лица који се тиме баве.
„Према истраживањима један дефектолог у држави има око 600 случајева детета са аутистичним проблемом, и рана интервенција је практично немогућа“, каже Таиса, преноси Нова С.
Таиса и Бојан Кривокапић препознали су проблем код свог детета веома рано, са 14, 15 месеци јер се није одазивао на њихов глас.
Ауторка подкаста каже да се сваки родитељ детета са аутизмом суочава са питањем шта це бити са децом кад родитеља не буде било, пошто су та деца упућена на породицу.
„Ја се надам да институције ово слушају и то би требало да буде једно од приоритетних питања, јер у Србији постоји 70.000 деце са овим проблемом, са тенденцијом раста овог броја“, наводи Кривокапић који је водитељ подкаста и додаје да је аутизам и даље непознаница, те да је зато назив емисије „Неосветљени ћошак“.
Он је додао да је обавеза надлежних да се број професионалаца драстично повећа и да не види други начин да се проблем реши.
Окупациони терапеут и коауторка подкаста Јелена Марковић, чији син има 15 година и аутизам, каже да је релативно рано препознала поремећај код свог сина, иако се оглашавао и имао контакт с њом, осим што је имао проблем са спавањем.
„Ти симптоми не морају да буду исти, аутизам нема јединствену клиничку слику, али нема довољно ресурса да се то препозна. Један педијатар не може то увек да препозна од старта и родитељи треба да се воде интуицијом да постоји проблем“, каже она.
Марковић је описала и тренутак када је сазнала да њено дете има аутизам.
„Аутизам траје доживотно и нема лека, то су ми рекли. И онда потонете, нестанете, једноставно се раставите на комаде и треба вам времена да се саставите ако можете. У једном тренутку није само моје дете аутиста него и цела породица“, навела је Марковић.
Она је у емисији аутизам назвала „нужношћу еволуције“.
„Аутизам није нужно друштвено зло. Аутизам је једна од нужности еволуције, да није било аутизма током историје не би било револуционарних корака, ми бисмо били и даље у пећинама. Један од нагона који код особа са аутизмом не постоји је нагон за моћи, успешности“, закључила је Марковић.
Извор: Нова С / Зелена учионица