Mama, učini da budem siguran da uvek mogu da se okrenem tebi i da ću u tvojim rečima i ljubavi uvek pronaći mir. Tako ću rasti i moći ću da verujem.
Mama, govori mi često kako voliš da pričaš sa mnom. Tako ću rasti znajući da sam zanimljiv.
Mama, pričaj mi o osećanjima. Tako ću odrastati i razumeću sebe, znaću da me neka čudna osećanja ne čine čudnim.
Mama, ne brani mi da plačem, da se ljutim i na sav glas radujem. I sama pokaži osećanja, priznaj svoje greške. Tako ću odrasti ne plašeći se da kažem šta osećam i znaću da greške ne znače da nisam dobar.
Mama, primeti šta mi se dešava. Tako ću rasti znajući da sam važan i biću sposoban da cenim svoja i tuđa osećanja.
Mama, podrži me kad pogrešim, kad ne uspem. Umesto da me kažnjavaš, pokaži mi kako da ispravim stvar. Tako ću odrasti i umeti da greške ispravljam, a ne samo da zbog njih patim.
Mama, pusti me da ne volim ono što ti voliš. Ne želim ono što ti želiš. Dozvoli mi da ne budem onakav kakav si zamislila da treba da budem. Tako ću rasti i znati da treba da pratim sebe i svoj put, a ne onaj koji mi drugi zacrtaju.
Mama, dozvoli da te demantujem, da se ne slažem sa tobom, da kažem „ne“. Tako ću odrasti znajući da na to imam pravo!
Mama, ne požuruj me da odrastem, pusti me da budem dete. Pusti me da budem slab, mali, uplašen. Zvuči nelogično, ali ako na to imam pravo, kad odrastem, postaću samostalan i snažan.
Mama, budi sa mnom što više dok sam dete. I zagrli me, češće molim te.
Autor: Aleksandra Grin