Мама, учини да будем сигуран да увек могу да се окренем теби и да ћу у твојим речима и љубави увек пронаћи мир. Тако ћу расти и моћи ћу да верујем.
Мама, говори ми често како волиш да причаш са мном. Тако ћу расти знајући да сам занимљив.
Мама, причај ми о осећањима. Тако ћу одрастати и разумећу себе, знаћу да ме нека чудна осећања не чине чудним.
Мама, не брани ми да плачем, да се љутим и на сав глас радујем. И сама покажи осећања, признај своје грешке. Тако ћу одрасти не плашећи се да кажем шта осећам и знаћу да грешке не значе да нисам добар.
Мама, примети шта ми се дешава. Тако ћу расти знајући да сам важан и бићу способан да ценим своја и туђа осећања.
Мама, подржи ме кад погрешим, кад не успем. Уместо да ме кажњаваш, покажи ми како да исправим ствар. Тако ћу одрасти и умети да грешке исправљам, а не само да због њих патим.
Мама, пусти ме да не волим оно што ти волиш. Не желим оно што ти желиш. Дозволи ми да не будем онакав какав си замислила да треба да будем. Тако ћу расти и знати да треба да пратим себе и свој пут, а не онај који ми други зацртају.
Мама, дозволи да те демантујем, да се не слажем са тобом, да кажем “не”. Тако ћу одрасти знајући да на то имам право!
Мама, не пожуруј ме да одрастем, пусти ме да будем дете. Пусти ме да будем слаб, мали, уплашен. Звучи нелогично, али ако на то имам право, кад одрастем, постаћу самосталан и снажан.
Мама, буди са мном што више док сам дете. И загрли ме, чешће молим те.
Аутор: Александра Грин