Моја мама ми и даље маше да ме поздрави кад одлазим.
Стоји у дворишту испред куће и маше ми. Понекад ми пошаље и пољубац.
И даље ми направи да једем кад дођем да је посјетим. Све моје омиљене оброке прави управо она. Једноставно има нешто у њеном начину кухања.
И даље ми купује насумичне ствари које види у продавници а за које помисли да би ми се могле допасти. Обично је у праву.
И даље допушта да је назовем кад ми је досадно и само ми треба неко за разговор.
И даље ме загрли тако да се сруше сви зидови које евентуално имам и да се расплачем ако нисам у реду.
И даље брине о мени као што је бринула и када сам била мала. Не умије против себе.
Понекад када се ухватим да сам тужна због тога колико брзо одрастају моја дјеца, помислим на своју маму и то колико је волим и колико ми значи.
И сјетим се да се срце једне мајке не мијења само зато што су јој дјеца сада одрасли људи. Нико никада не може узети то мјесто у срцу које заузима мајка, било да сте одрасли или не.
Иако сам порасла, моја мама и даље ради се оне мајчинске ствари које је одувијек и радила, сада и за мене и за моје бебе.
И даље стоји испред куће, сијало вани сунце или падала киша, и маше нам док одлазимо.
Превела: Саша Лепер
Извор: Лоламагазин