Jutros u autu me sin upita. Naterao me je da se vratim u prošlost, samo jednom rečenicom. Više baka nije na dohvat ruke….
Kada je vreme tako brzo prošlo i kad smo odrasli sa puno dosadnih prioriteta? Borimo se svaki dan, za nešto za što nismo sigurni ni da želimo…a zapravo bakina kuća je ono što svi trebaju da bi bili sretni.
Bakina kuća je mesto gde kazaljke sata odvode sa nama godišnji odmor i minute polako prolaze.
Bakina kuća je mesto gde se čini da jednostavna tjestenina i domaći hljeb su najukusnije jelo.
Bakina kuća je mesto u kojem nevino popodne može trajati večnost igara i maštanja.
Bakina kuća je mesto u kojem ormari skrivaju staru odeću i tajanstveni alat.
Bakina kuća je mesto gde se zaključane kutije pretvaraju u tajne škrinje s blagom, spremne za otkrivanje.
Bakina kuća je mesto gde igračke retko dolaze spremne, izmišljaju se na licu mesta.
Bakina kuća je mesto u kojem je sve misteriozno moguće, magija se događa i bez brige.
U bakinoj kući nalazimo ostatke detinjstva naših roditelja i početka našeg života.
Bakina kuća, adresa je adrese naše najdublje naklonosti, gde je sve dopušteno.
Taj luksuz više mi ne pripada, nažalost, živetće sa mnom, samo u uspomenama. Ipak, da mogu naručiti sada bilo koju narudžbu svih narudžbi na svetu, naručila bih istu.
“Mogu li spavati kod bake večeras?”
~ Nepoznati autor