U ispovesti za štampano izdanje Kurira od četvrtka, Milanka Negić, majka devojčice Sofije stradale u pucnjavi u OŠ „Vladislav Ribnikar“ rekla je da na mestu OŠ „Vladislav Ribnikar“ treba da nikne memorijalni centar i da nijedno dete tamo više ne treba da kroči da bi pohađalo nastavu, „jer to nije normalno“.
– Mora se pokazati solidarnost, a ne da se nastavi s pokušajima da se sve ovo normalizuje. Okej je, i treba, da deca do leta provedu vreme sa svojim razredom i nastavnicima, ali van škole: na terenima, igralištima, u parkovima, neka pričaju, nek se smeju, nek plaču, nek vrište, nek se grle… Neka nam preko leta sva deca budu u fokusu, a od 1. septembra mora potpuna reforma obrazovnog sistema – rekla je Negić.
Milanka Negić smatra da deci treba da bude ponuđen sadržaj koji će, pre svega, razvijati empatiju, bliskost, drugarstvo i međusobno poštovanje, a ne da sve bude samo trka za ocenama.
– Ja imam i dete od četiri i po godine, imam volje i snage da se borim, želim da mi to dete ovde odrasta i bitno mi je u kakvom će društvu odrastati… (…) Sećam se kako je, kad sam ja bila mala, svakog 21. oktobra celo odeljenje mislilo na ono što se dogodilo u Kragujevcu 1941. i celo odeljenje je tada plakalo, imalo osećanja, emocije, saosećanje… (…) A naše društvo danas nema empatiju, to se u školi ne stiče, u školi postoji samo neka nezdrava kompeticija i zavist, to je jedino što se razvija. U školi je najveći akcenat na ocenama, postoji veliki pritisak, podignuti su pragovi za upis u srednje škole, deca su isfrustrirana. Zato pritisak s ocenama mora pod hitno da nestane – izjavila je Milanka Negić za Kurir od četvrtka.
Ukoliko na mestu dosadašnje škole bude memorijalni centar, deca bi tu, kaže, trebalo da dolaze jednom godišnje, u nekom primerenom uzrastu, možda od četvrtog-petog razreda.
– To mesto treba da bude opomena, podsetnik, spomenik… Da deca od nekog uzrasta idu u posete kao što se nekada organizovano odlazilo u Kragujevac. Da se upoznaju sa životima žrtava, da se identifikuju s njima, da saosećaju… A da se ovaj mali (koji je pucao) više ne spominje ni imenom, ni prezimenom, ni inicijalima, da se ne objavljuje njegova fotografija, da ni na koji način ne bude popularan, glorifikovan, da se niko nikad ne bi s njim identifikovao – navodi Milanka Negić.