Ljubopitljivost je jedna od najlepših osobina koje vaše dete može imati. I zato mu odgovarajte na sva pitanja koja vam postavi jer radoznalost vodi do kreativnosti, a ona do razvijanja sposobnosti da u različitim životnim momentima lakše nalazimo rešenja za sve. Stoga, ako je i vaš mališan u godinama kada već zna sve mesece i koliko koji ima dana, i ako njegovu pametnu glavu buni odstupanje februara od šablona „31, 30“, odagnajte mu tu zbunjenost činjenicama.
Ovo može biti posebno interesantno mališanima koji su rođeni u februaru, naročito ako im kroz šalu kažete: „Da si samo rođen nekoliko dana kasnije, slavio bi rođendan svake četvrte godine“. Deca su posebno zahvalna na znanju koja im prenesu njihovi najdraži i te informacije pamte, prepričavaju svojim vršnjacima, a kasnije naučeno prenose i svojim naslednicima.
I zato, naši dragi roditelji, dok sedite u kuhinji i uživate u mirisu tek skuvane, omiljene Doncafé Moment kafe, koju ste sipali u prepoznatljive crvene šoljice i razmišljate kako je lepo videti ih opet na stolu, razgovarajte sa svojim detetom o enigmi februara. Prenesite im ono isto znanje koje su vama, kada ste bili njegovih godina, poklonili vaši mama i tata.
Objasnite mu da je februar i u julijanskom i u gregorijanskom kalendaru drugi mesec po redu, koji u prestupnoj godini ima 29 dana, dok naredne tri ima 28. Ali zašto je to tako? Za sve bismo mogli „okriviti“ stare Rimljane, tačnije, njihovog prvog kralja Romula, koji je napravio kalendar sa samo 10 meseci. Kako je njihovo bogatstvo zavisilo od sadnji i žetvi, zima mu nije bila bitna, te je odlučio da godina počinje u martu i završava se u decembru. Ovo je značilo da januar i februar nisu čak ni bili u Romulovom kalendaru.
Međutim, trebalo je popuniti prazninu za vreme zime, što je uradio drugi od sedam rimskih kraljeva, Numa Pomplije, zahvaljujući kome su prva dva meseca dodata u kalendar i godina je trajala 354 dana. Za dva nova „člana“, Numa je zamislio da imaju po 28 dana, što se kosilo sa sujeverjem Rimljana, koji su izbegavali parne brojeve. Stoga je Numa opet prepravio kalendar i januar se popeo na broj 29, dok je drugi mesec, ipak ostao na 28. Smatralo se tada da je korektno da februar ostane na parnom broju jer je on bio posvećen svetkovini pročišćavanja namenjenog kultu mrtvih.
Taj novi kalendar je trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29. Međutim, i ovakav raspored je imao nedostatke jer sezone nisu bile usklađene s njihovim tipičnim mesecima, odnosno, godišnjim dobima. I tek tada je nastala konfuzija dodavanjem još jednog meseca, mercedoniusa, na svakih nekoliko godina nakon 23. februara.
Kalendar dobija svoj konačni oblik, onaj koji i danas poznajemo, dolaskom Julija Cezara, oko 45 godine pre Hrista, koji je angažovao stručnjaka da napravi kalendar po uzoru na egipatski. Tada je dodato još deset dana i jedan u februaru svake četvrte godine. Zbog toga ove godine mart počinje nakon 28. februarskog dana, a sledeće, prestupne godine, to će se desiti posle 29.
Ovako sročenu priču o tri značajne istorijski ličnosti koje su krojile kalendar vaše dete sigurno će upamtiti. I dok poput Romula, Pomplija i Cezara, koji su s kolena na koleno prenosili problematiku broja dana u mesecima, na isti način svojim potpomcima bude ponavljao naučeno, sećaće se tog dana u toploj kuhinji, koju su ispunjavali smeh roditelja, ljubopitljivost jednog deteta i miris kafe kod kuće.