Веза између мајке и сина је нешто посебно и нераскидиво. За маму, то је вечита борба између жеље да одгаји снажног и независног мушкарца који ће се увек дочекати на ноге и подићи ако падне, и жеље да он зна да може увек рачунати на њу у тешким тренуцима.
Ту посебну везу која спаја маму и сина најбоље је описала још 2011. мама Табита, на свом блогу.
„Мајка је свом сину уточиште. Његова сигурна лука. Када учи да хода, он ће се својим несигурним корацима одмаћи који метар од тебе па ће се вратити код своје маме. Онда ће се отетурати који корак даље и поново се вратити мами. Кад покуша да уради нешто ново, погледом ће тражити твој поносни осмех. Кад научи да чита, читаће мами исти текст 20 пута за редом јер је мама једина која ће свих 20 пута бити одушевљена тиме што он уме. Кад крене на тренинге, његове очи ће на трибинама тражити мамино лице и њен поносан поглед. Када се разболи, зваће тебе. Када нешто баш забрља, зваће тебе. Кад буде велики, одрастао и снажан, а пожели да заплаче, доћи ће код тебе, мама; зато што мушкарац само испред маме сме да заплаче, а да не изгуби самопоуздање. Чак и кад одрасте и пронађе љубав свог живота, ти ћеш и даље бити његово уточиште, које је увек ту.
Увек то имај на уму и све ће друго само доћи на своје место.”