Veza između majke i sina je nešto posebno i neraskidivo. Za mamu, to je večita borba između želje da odgaji snažnog i nezavisnog muškarca koji će se uvek dočekati na noge i podići ako padne, i želje da on zna da može uvek računati na nju u teškim trenucima.
Tu posebnu vezu koja spaja mamu i sina najbolje je opisala još 2011. mama Tabita, na svom blogu.
„Majka je svom sinu utočište. Njegova sigurna luka. Kada uči da hoda, on će se svojim nesigurnim koracima odmaći koji metar od tebe pa će se vratiti kod svoje mame. Onda će se oteturati koji korak dalje i ponovo se vratiti mami. Kad pokuša da uradi nešto novo, pogledom će tražiti tvoj ponosni osmeh. Kad nauči da čita, čitaće mami isti tekst 20 puta za redom jer je mama jedina koja će svih 20 puta biti oduševljena time što on ume. Kad krene na treninge, njegove oči će na tribinama tražiti mamino lice i njen ponosan pogled. Kada se razboli, zvaće tebe. Kada nešto baš zabrlja, zvaće tebe. Kad bude veliki, odrastao i snažan, a poželi da zaplače, doći će kod tebe, mama; zato što muškarac samo ispred mame sme da zaplače, a da ne izgubi samopouzdanje. Čak i kad odraste i pronađe ljubav svog života, ti ćeš i dalje biti njegovo utočište, koje je uvek tu.
Uvek to imaj na umu i sve će drugo samo doći na svoje mesto.”