– Kada je bračna zajednica u korenu loša, ako su u nju partneri ušli nespremni i nezreli za nju, i još ako muškarac ima neki problem, velike su šanse da će doći do nekog od oblika nasilja. – kaže psiholog Snežana Repac za Kurir.
Ona objašnjava da, kada je dete već tu, a žena počinje da trpi nasilje, u bilo kom vidu, posebno je izražena ta manipulacija decom.
Tada žene, kaže dr Repac, naprave kalkulaciju – šta mogu da trpim i dokle? Tu se pravi životni saldo žena. Najveći parametar je dete, ali se svakako postavlja pitanje koliko majka poznaje šta tom detetu treba? Zbog toga što nema gde, zbog toga što je ekonomski ugrožena, pa čak i zato što se boji osude društva, često ne prepoznaje rizike takvog odrastanja deteta.
– Dete koje živi pored oca nasilnika, nema pravo detinjstvo. Dete koje gleda majku koja trpi bilo koji vid nasilja, u svojoj glavi pokušava da reši disbalans, i postaje žrtva porodične disfunkcije. Dete tako umesto da ulaže u sebe, školovanje, lični razvoj, svu svoju pažnju usmerava na to da pokuša da unese balans u porodicu, jer je upravo ta porodica, ma kakva ona bila – izvor preživljavanja. Dete je tako prinuđeno da se bavi golom egzistencijom, zbog čega kasnije može da ima depresivne simptome ili poremećaje ponašanja – objasnila je dr Repac.
Vrlo često, muškarac koji zlostavlja ženu, trudi se da joj dete iako su možda još u zajednici, „preotme“, uglavnom kupujući njegovu ljubav.
– Nasilnik manipuliše detetom tako što ne bira sredstva za pridobijanje dečje ljubavi. On blati ženu, a dete obasipa vrednim poklonima. Ukoliko se i rastave, on radi isto to, s tim što takav muškarac često pored sebe ima drugu ženu. Ako dođe do rastanka, za ženu tek tad nastaje pakao. On preti da će uzeti dete jer je njegova sada već bivša supruga „nesposobna“ da se o njemu stara. Želi da se nje „otrese“, zastrašuje je, ide čak i do toga da u Centru za socijalni rad laže, prijavljuje je za gluposti, a detetu stalno priča kako je „mama loša“. Praksa je inače pokazala da se retko koji muškarac bori da bude sam sa detetom, već da i ako hoće da preotme dete od majke, ima neku drugu ženu pored sebe – rekla je Repac, potom objasnivši profil ličnosti žene koja nasilje trpi, na laži naseda i boji se za dete čak i da jeste i da nije u zajednici sa nasilnikom.
– Žene koje trpe i kojima je lako manipulisati decom uglavnom su oni tipovi ličnosti koji imaju visoku toleranciju na nasilje. To je žena koja ima istoriju i iskustva sa traumama sa zlostavljanjima, i i dalje trpi, pristaje na sve, nema samopoštovanja. Deca su izgovor. Takva majka nije u mogućnosti da razmišlja racionalno, pa dete koje slučajno čuje da majka ostaje u braku zbog njega samo sebi potom nabija krivicu.
Psihološkinja Snežana Repac mišljenja je da ukoliko par ne može sam da prebrodi razlike, može da krene na porodični tretman, ali da ukoliko u braku „ne ide“ i dete sve to gleda i jasno vidi – zbog njega i njegove budućnosti bolje je razići se.
– Porodične terapije traju godinama i skupe su. Razlaz je tu najbolja opcija i za ženu i za dete. Uvek je sve bolje od manipulacije decom. Njima je porodica mikrokosmos, i manipulacija istim ostavlja velike posledice po dete u budućnosti. Deca ne znaju šta je laž. Taj toksični element zvani laž dete upija i zato postaje u celom tom vrtlogu nasilja zapravo najveća žrtva. Dete koje je pod takvim traumama mora da ide na razgovore sa psihologom. Veoma je važno da dete prihvati sve, za šta su velike šanse jer ako se detetu sve lepo objasni ono neće reći „ostanite zajedno iako se tučete“. Samim tim, ne trpe ni dete ni žena.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36
Autor: Suzana Trajković
Izvor: Kurir / Zelena učionica