Марија Бастић: Када ученике запослите и мотивишете, они немају времена за сукобе

Ауторка је блога „Од лутке до знања” и акредитованог семинара намењеног учитељима и васпитачима. Ауторка је уџбеника Свет око нас 2 и Природa и друштвo 3 у издању ИК „Фреска”. Један је од аутора и члан жирија „Смотра лутка у школи – СЛУШ” у организацији Друштва учитеља Београда.

Добитник је награде Блиц жене „Најуспешније жене за 2018.” из области образовања, као и награде „Најбољи едукатори Србије 2019”, коју додељује Удружење „Живојин Мишић”. Велики је поборник примене ИКТ у настави. И то је само мали део свега што је до сада постигла млада учитељица Марија Бастић, професор разредне наставе и педагошки саветник у школи „Јанко Веселиновић“ у Београду.

Желели смо да сазнамо у чему проналази инспирацију за све што ради, па смо је упитали.

Марија, јасно је из Ваше биографије зашто сте се нашли у групи најбољих едукатора. Оно што се не може прочитати у биографији јесте одговор на питање – шта вас покреће да улажете тако велики труд и колико је било потребно рада и одрицања да бисте се нашли међу најбољим учитељима?

Велико је задовољство и част бити носилац титуле најбољи наставник, јер су мој досадашњи рад, поред стручне комисије, процењивале колеге, најбољи едукатори претходних година.

Када волите свој посао и уживате у њему, нема одрицања. Посао учитеља је креативан и динамичан, што је блиско мом карактеру и темпераменту. Ако се постави јасан циљ и настава  добро организује, лако се остварује интеракција са ученицима, а то вас покреће да будете још бољи.

Посао наставника носи много изазова и врло је динамичан, иако споља гледано тако можда не изгледа. Како излазите на крај са изазовима свакодневног рада и шта Вам је најтежи део посла?

Посао наставника је сваки дан другачији. Никада не знате шта може да се деси у неком тренутку. Моји ђаци за мене кажу да сам њихова докторка, чистачица, куварица, шнајдерка, школска мама, зубарка… Сваки дан долазим са осмехом у школу и трудим се да из ње изађем исто тако. Са лутком у рукама уносим позитивна осећања у своју учионицу, јер лутка и игра стварају пријатну атмосферу за рад.

Успостављање дисциплине на часу није увек једноставан задатак. Како излазите на крај са сукобима међу децом и са оним ђацима који покушавају да помере границе?

Понекад се питам шта је то дисциплина. Код мене на часовима је често неки жамор. Дозвољавам деци да сама истражују и проналазе решења за задати задатак. Кроз луткарско-драмске игре ученици су равноправни учесници у наставном процесу, сви стварају.

Када ученике запослите и мотивишете, они немају времена за сукобе. Веома је важно да се „изгради добар мост” између учитеља и ученика, јер ако је тај мост чврст и стабилан, врло лако се праве стабилне везе унутар групе, између ученика, а то доводи до пријатне атмосфере за рад.

Мотивација је често проблем. Истини за вољу, ниједном прваку није лако да 45 минута седи и слуша или пише. Како мотивишете своје ђаке?

Трудим се да стално примењујем нешто ново и другачије, ослушкујући њихове потребе и интересовања.

Ваша учионица није као и свака друга, а ни часови нису „обични. Осим правог малог луткарског позоришта, ви имате и кућног љубимца. Како изгледа један час у учионици у којој живи и – папагај?

Када уђете у нашу учионицу дочекаће вас 30 ђака и један папагај који зна да говори. Папагај Папи је наш одељенски љубимац. Ђаци о њему брину, хране га и пружају љубав, коју им он несебично враћа. Папи је често активни учесник на нашим часовима. На пример, када ђаци имају задатак да науче песмицу напамет, рецитоваће онај ђак на кога Папи слети. Можете ли да замислите да неко од њих има трему и да постоји неко ко у тој ситуацији не жели да научи песмицу?

Данас смо добили још једног члана наше одељенске заједнице, а то је хрчак Хрле.

На овај начин развијам емпатију код ученика и љубав према свету који нас окружује.

Шта, по Вашем мишљењу, чини доброг наставника? И шта је то што ученици цене код својих учитеља?

На првом месту, учитељ треба да буде добар човек. Да би вам се вратила љубав, треба да је и пружите. Сматрам да је најважнији наставни материјал управо наставник, јер ми непрестано стварамо фину, невидљиву мрежу која формира и одржава групу сачињену од љубави, поштовања и другарства.

Кажете да учите од старијих колега како да будете још бољи. Шта је најважнија ствар којој су Вас искуснији едукатори научили?

Од својих старијих колега сам научила да је за наставника веома важно да се стално усавршава и прати промене у образовању. Поред тога веома је важно да наставници међусобно сарађују и подржавају једни друге.

За крај, како вам је примена ИКТ помогла да будете ефикаснији и да ли ђаци радије уче уз нове технологије? Деца би свакако требало да користе и оловку и папир у свакодневном раду, па како наћи најбољу меру?

Да бисмо одговорили на потребе нових генерација, неопходна је употреба ИКТ у настави. Наравно, оловка, папир и књига су нешто што је незаменљиво за правилан развој когнитивних способности ученика. Информационе технологије не треба да искључују употребу папира и оловке, већ треба да се међусобно допуњују – једино тако се може наћи најбоља мера.

Интервју водила: А. Цвјетић