Razvoj karaktera
Marija Montesori je smatrala da se razvoj karaktera (kao i celokupnog psihičkog života) odvija po strogo utvrđenom redosledu, gde kvalitet razvoja u jednom periodu predstavlja preduslov za normalan razvoj u sledećem. To znači da što su potrebe u jednom periodu potpunije zadovoljene, to će naredni period biti uspešniji. U periodu od rođenja do šeste godine se postavljaju temelji za razvoj karaktera. Njeno mišljenje je da u tom početnom periodu treba prepustiti prirodi da obavi svoj posao i da se ne može uticati na dete ni kaznom, ni primerom. Da bismo shvatili kako to priroda sama deluje, moramo se osvrnuti na njeno shvatanje dečijeg uma. Ona je smatrala da je sama priroda u dete usadila stvaralačke energije ili nesvesnu inteligenciju koja se razlikuje od inteligencije odraslih po tome što ima moć da upija utiske iz spoljašnjeg sveta. Zahvaljujući tom svojstvu uma, detetov razvoj nije usavršavanje rođenjem datih sposobnosti, kao kod životinja, već stvaranje nečeg novog, tj. transformacija iz nesvesnog u svesno. Naš zadatak je da pružimo podršku tim urođenim energijama da obave proces stvaranja sposobnosti i svesti, tako što ćemo deci omogućiti da nesmetanom aktivnošću stiču iskustva o svetu.
Ono u čemu se danas svi slažu je da je period do treće godine najznačajniji u celokupnom psihofizičkom razvoju. Nepovoljni uslovi u tom periodu, kao što su zapostavljanje i odsustvo spontane i kreativne aktivnosti su glavni uzroci izobličenja karaktera. Trauma ili nasilje u tom periodu mogu dovesti do poremećaja ličnosti. Ipak, postoji mogućnost da se posledice ovih nepovoljnih uslova poprave do šeste godine.
Kada su deca duže boravila u podsticajnoj sredini, sa sredstvima koja bude njihova interesovanja i gde su mogla slobodno da istražuju i zadržavaju pažnju na onome što ih zanima, deca su se menjala od pasivnog u aktivno, od neurednog u urednog, od nemirnog u onog koji pomaže drugima, što pokazuje da su nepoželjni oblici ponašanja stečeni. Marija Montesori koristi pojam izgladneli um ili duhovna glad da bi objasnila glavni uzrok problema u ponašanju.
Kako bi dete dobilo ovu duhovnu hranu, roditeljima se preporučuje da omoguće deci da se bave onim što ih interesuje, da im ne pomažu bez potrebe i umesto njih obavljaju aktivnosti za koje su psihofiziči sazreli i da ih ne prekidaju dok se bave nekom svrsishodnom i kreativnom aktivnošću.
Tatjana Džodić