Stigli smo do kraja još jedne školske godine, bar kada je reč o zaključenim ocenama, održanim sednicama Nastavničkih veća i održanih završnih ispita. Ako bih sumirala sve što se dešavalo od 1. septembra 2023, ovaj tekst bi se odužio sa velikom verovatnoćom da bi nešto bilo izostavljeno. Zato ću samo napisati da je, po mom mišljenju i osećaju, ova godina bila godina uvreda, poniženja, nepoverenja, straha i nesigurnosti koju su morali da osete svi oni koji su posredno ili neposredno uključeni u vaspitno-obrazovni proces.
Nakon 30 i nešto više godina rada u školi, priznajem da sam po prvi put poželela da pobegnem iz prosvete. Jedini razlog koji me za ovaj posao veže sve vreme je isključivo rad sa decom. Nažalost, osetila sam beskorisnost i uzaludnost svog rada jer sam često imala osećaj da me deca ne slušaju koliko god da je, po mom mišljenju, ono o čemu im pričam zanimljivo. Možda će neko prokomentarisati da ja nisam zanimljiva. U redu, može biti da bi bio u pravu, ali onda mi nije jasno kako se ta zainteresovanost izgubila maltene tokom prošlog letnjeg raspusta. Priznaću i to da sam već na početku prvog polugodišta dobila, pored već zarađenih „par očiju na leđima, i još jedan par na slepoočnicama“ zbog straha da mi slučajno ne promakne neko skriveno nasilje i netrpeljivost među decom. Verovatno su i deca primetila da sam se pretvorila u šestooko čudovište, pa su i ona počela da me gledaju na drugačiji način. Uprkos dobijenim smernicama na početku prošle školske godine, ništa se promenilo nije. Naprotiv, postalo je još gore.
Za novu školsku godinu trebalo bi da se napišu neke uredbe i uvedu neki novi zakoni. Jedan od njih već je stupio na snagu. Radi se o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Ubuduće će ocena za učenice odličan biti odlična. Stručnjaci iz oblasti psihologije s pravom postavljaju pitanje da li ćemo ocenjivati osobu ili njene rezultate, kao i lingvisti jer se pridev odličan odnosi na uspeh koji jeste muškog roda. Ima nagoveštaja da će doći i do promene svih udžbenika radi poštovanja zakona o rodno osetljivom jeziku. Tako da će umesto ispred ženskog imena reč autor morati da piše autorka. Ne smem ni da pomislim šta će se dogoditi ako pored svake imenice mora biti pridodata i imenica ženskog roda. Zamislite tekst:
„Nastavnice i nastavnici zajedno sa svojim učenicama i učenicima imaju obavezu da jednom mesečno posete psihološkinju ili psihologa…“ Izvinite, ali ko bi to pisao, a još manje čitao?!
Kada bih znala da bi se uvođenjem ovog zakona suštinski promenio odnos prema ženama i zauvek prestalo nasilje, poštovala bih sva pravila novogovornog jezika ma koliko mi neke novostvorene imenice ženskog roda bodu oči i paraju uši.
Zvanično, kraj svake školske godine je 31. avgusta. Ukoliko želimo nešto da promenimo, ne smemo da dozvolimo da prespavamo dva i po meseca, jer ako sebi priuštimo taj luksuz vrlo je verovatno da će po „zakonu gradacije“ sledeća godina biti još teža od ove koju ostavljamo za sobom. Nema „spavanja“ ni za resorno Ministarstvo, ni za sindikate, ni za direktore, ni za nastavnike, a bogami ni za roditelje.
Na kraju, navešću stihove poslednje strofe pesme Duška Radovića Šta je na kraju:
„Krajevi se potroše,
Počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!“
Autor: Marina Raičević, profesor(ka) engleskog jezika