Možda scena zabeležena 13. oktobra na kojoj se vidi kako devojčicu najbrutalnije šamaraju njeni vršnjaci, dok drugi đaci sve to snimaju mobilnim telefonima, deluje kao neka scena iz rijaliti emisije, ali se, nažalost, zaista dogodila u stvarnom životu – u Srbiji.
Naše društvo je po stilu života nasilničko, kažu stručnjaci, a deca najviše ispaštaju
Ova deca samo su paradigma onoga šta se dešava u društvu, smatra sociolog Ratko Božović. Ona su upravo pokazatelj koliko smo daleko stigli u neostvarenoj ljudskoj komunikaciji, netoleranciji, isključivosti… Ovako ekstremno ponašanje jeste patološko ponašanje, a naše društvo je, upozorava Božović, dovedeno do patologije.
– Ta deca, koja su sada sporna, imala su od koga da nauče sve to. Što u porodici, što u školi. Imamo generacijsko vršnjačko nasilje koje je pokazatelj da porodica više nije kolevka ličnosti. Deca nam se identifikuju sa protagonistima, sa „najboljim, najjačim, najdramatičnijim i najbrutalnijim“ predstavnicima tog nasilja – ističe sociolog Božović.
„Naše društvo je po stilu života nasilničko. Još jedan krivac su mediji koji takav sadržaj i propagiraju“, ističe sociolog Ratko Božović
Naše društvo je po stilu života, kaže on, nasilničko. Još jednog krivca Božović vidi u medijima koji takav sadržaj i propagiraju.
– Mediji su prepuni nasilja, a deca se upravo kroz te medije i uče nasilju. Deca nasilje u medijima vide kao nešto obično, nešto što se svakodnevno dešava, bez osporavanja. Zatim to prihvataju nekritički jer, znate kako, deca još odrastaju i samo mogu da prihvate i interpretiraju ono šta vide od roditelja, u školi, a najviše na televiziji – upozorava Božović.
Ovu stvar ne treba gledati kao parcijalnu, ističe on.
– Nisu deca samo problem. Kompletno društvo je problematično. Ova priča je post festum, iliti posledična priča. Kada dođe do posledica, mi tek onda pričamo tu priču i pokušavamo nešto da rešimo. Malo nasilja u medijima nije problem u društvu koje je uređeno i koje ima jedan životni i društveni bonton, ali tamo gde je društvo u neredu i haosu, tu je vrlo opasno podsticati nasilje u medijima – opominje Božović.
Školski psiholog Marina Nadejin smatra da je u situaciji zlostavljanja B. N. (16) reč o čistom nasilju i dokazivanju nekolicine učenika nad devojčicom koju su ranije obeležili kao žrtvu.
– Verovatno je reč o mirnoj devojčici za koju su procenili da nema kapacitete da se brani. Ako je i ranije bilo nasilja prema njoj, ako sam dobro razumela tvrdnju oca, škola je definitivno zakazala. Do ovoga nije smelo da dođe – upozorava Marina Nadejin.
„Nadležne institucije čeka ozbiljan rad sa ovom grupom nasilne dece i njihovim roditeljima“, kaže psiholog Marina Nadejin
U ovom slučaju, koji je potresao celu zemlju, posebno zabrinjava broj dece koji je učestvovao u šamaranju, aktivno ili pasivno, navijajući i dobacujući. Objavljeno je i da je jedan dečak pokušao da se obrati direktoru škole, ali ga nije našao, pa se postavlja pitanje zašto se deca nisu obratila bilo kom od osoblja škole?
– U školi postoji tim za zaštitu učenika od nasilja i svi njegovi članovi su u obavezi da reaguju u ovakvim situacijama. Njihova imena treba da budu istaknuta na vidnom mestu, da bi učenici znali kome da se obrate u ovakvim situacijama. Kako to da im se deca nisu obratila? – pita se psiholog Marina Nadejin.
Škola ima obavezu, naglašava ona, da preventivno radi da bi smanjila mogućnost da dođe do ovakvih situacija.
– Nekada ih je nemoguće izbeći, ali mislim da je bilo i ranije indikatora da se neka deca iz odeljenja nasilno ponašaju i postavlja se pitanje da li je neko reagovao. Jednostavno se ne dešava da je sve u redu i da onda ođednom ovolika grupa dece postane ekstremno nasilna. Ako je nasilje uzelo maha u tom odeljenju ili celoj školi, logično je da ni učenici koji su želeli nisu smeli da zaštite drugaricu iz straha da će se nasilje okrenuti protiv njih. Mislim da nadležne institucije čeka ozbiljan rad sa ovom grupom nasilne dece i njihovim roditeljima – zaključila je Nadejin.
Ili si nasilnik ili žrtva
Klinički psiholog Aleksandra Janković kaže da mi godinama imamo proces degradacije svih vrednosti i poplavu agresivnih sadržaja.
– Narušen je porodični sistem, porodica u nekom pravom smislu gotovo da ne postoji, a komunikacija je oslabljena. Sve ono što bi se negde, u normalnom svetu smatralo agresivnošću i neadekvatnim ponašanjem, kod nas je nešto što je potpuno normalno. Vi u stvari imate neprekidan proces u kome se sa agresivnošću te dece ništa ne radi. Jer, čini se, kod nas postoje samo dve varijante – ili ste nasilnik, ili žrtva, a niko ne radi ništa da se to promeni – smatra ona.
Izvor: Blic