Malac Genijalac u Srbiji posluje već 5 godina i do sada je kroz programe mentalne aritmetike širom Srbije prošlo 10000 dece. Onaj ko nije imao priliku da se susretne sa abakusom i načinom na koji deca kroz igru razvijaju svoje veštine pamćenja, logičkog mišljenja, koncentracije, mogao bi da pomisli da u školicama poput ove deca sede i uče. Malac genijalac je sve samo ne to. Deca se igraju, razmenjuju iskustva, iskazuju svoju individualnost, podstiču se i razvijaju i kao pojedinci i kao timski igrači.
Kako je Malac genijalac nastao, šta je to abakus i kako izgledaju časovi u školi mentalne aritmetike, otkrila nam je Maja Novicki, osnivač ovog programa.
Majo, šta je to mentalna aritmetika? Zašto bi deca trebalo da je praktikuju?
Mentalna aritmetika je moderan program edukacije dece u ranoj životnom uzrastu, kojim se optimalno pospešuje njihov intelektualni razvoj. Zasniva se na upotrebi japanskog abakusa – sorobana, čijom vizuelizacijom se postiže izvanredno brzo računanje kao tehnike za razvoj važnih kognitivnih veština i sposobnosti. Program je namenjen deci ranog uzrasta, obzirom da je aktivnost dečijeg mozga u tom periodu najdinamičnija. Naučna istraživanja su potvrdila da je mentalna aritmetika odličan trening za mozak, te je otuda preporuka da deca prođu ovaj program kako bi što uspešnije iskoristila svoje intelektualne potencijale.
Kako ste došli na ideju da u Srbiji pokrenete školu mentalne aritmetike?
Ideja o otvaranju škole se rodila onda kada smo suprug i ja počeli da razmišljamo o tome šta bismo dodatno po pitanju odgoja mogli da učinimo za našu decu. Kao i svi roditelji malodobne dece želeli smo najbolje za njih, za njihov duševni i intelektualni razvoj. Nakon detaljnog istraživanja, saznali smo da u svetu postoje inovativni programi čiji pristupi su različiti od većine onoga što je postojalo na domaćem tržištu. Ubrzo smo odlučili da jedan od takvih programa realizujemo i kod nas. Tako je otvorena prva, a potom i niz škola u Srbiji. Danas “Malac Genijalac” predstavlja školu intelektualnih veština, koja pored bazičnog programa mentalne aritmetike realizuje i dodatne programe kao što su: Numikon, Super um i Pobedničko učenje. Razvijajući i usavršavajući postojeći poslovni model stvorili smo međunarodnu porodicu škola koje se nalaze na 2 kontinenta, u 14 zemalja i koju danas čini mreža od 180 škola.
Kako odgovarate na argumente da decu pre škole ne treba „mučiti“ i terati da uče? Da li je za decu učenje stvarno – mučenje, ili to mi odrasli tako posmatramo?
Klasičan pristup nastavi, u kojoj predavač ima ulogu da reprodukuje stečeno znanje razvio je ovu pogrešnu tezu. Učenje će zaista predstavljati mučenje kada se ne prilagodi uzrastu i individualnim potrebama učenika.
Međutim, kada se ono učini zabavnim i prilagodi uzrastu, postaje jedna opuštajuća, kreativna aktivnost koju učenici rado prihvataju. Postoje različite tehnike koje pospešuju proces učenja, tako je, primera radi, poželjno raditi uz klasičnu muziku, jer se na taj način sinhronizuju moždane hemisfere. Nastava u našoj školi se obavlja u prijatnoj emotivnoj atmosferi, a sam proces učenja je nalik igri. Čak i sam rad na abakusu – računanje pomeranjem kuglica, deca percipiraju kao zabavnu igru kuglicama. U školama postoje prostorije za relaksaciju, jer važan deo svakog učenja predstavlja odmor. Jednom rečju nastava je tako organizovana da deca uče na zabavan način, igrajući se.
Možete li nam objasniti šta jedan petogodišnjak ili šestogodišnjak razvija, menja, unapređuje zahvaljujući časovima u vašim školama?
Program je namenjen deci uzrasta od četvrte do dvanaeste godine. Fleksibilno je i pažljivo osmišljen, uzimajući u obzir individualne potrebe svakog polaznika. Nastava se provodi u grupama, formiranim prema uzrastu.
To znači da će dinamika rada biti potpuno drugačija za petogodišnjaka i dvanaestogodišnjaka, ali cilj je isti za sve – maksimalno buđenje mentalnih kapaciteta.
Jednostavno, težimo da naučimo decu da iskoriste sve potencijale koje poseduju i aktiviraju obe moždane hemisfere. Na taj način svaki polaznik, bio petogodišnjak ili stariji, naučiće kako da analitički i logički razmišlja, da razvije dobru pažnju, memoriju i koncentraciju, moć imaginacije i vizuelizaciju…
Spravica koju koristite na časovima i na kojoj se bazira čitav vaš rad liči na računaljku, ali je zapravo mnogo složenija. Šta svi ti elementi znače i kako se „računaljka“ koristi?
Abakus je oblik drevne računaljke, međutim, abakus je istovremeno mnogo više od toga. Mi u školici “Malac Genijalac“ koristimo japansku verziju abakusa – soroban. Sorobanom se ne računa, već se samo potpomaže računanje, koje se sve vreme realizuje u našim mislima. Takođe, ovakvo računanje se odvija suprotnim smerom u odnosu na klasično, tako se prvo računaju kolone sa najvišom vrednošću, pa tek onda one sa manjom vrednošću, sve do najmanje kolone jedinica. Na taj način se razvija prirodnije razumevanje veličine broja.
Računanje na abakusu se sprovodi pomeranjem kuglica, dok su numeričke vrednosti tih kuglica određene po stubovima u smeru od desnog ka levom: jedinice, desetice, stotine i tako redom. Ovakva struktura abakusa, omogućava nam da i komplikovane višecifrene brojeve prikažemo na lak i jednostavan način. Tako je recimo, broj milion na abakusu predstavljen pomoću samo jedne jedine kuglice! Zamislite sada kako upoznavanje sa tom činjenicom može uticati na samopouzdanje jednog petogodišnjaka.
S obzirom na to da su na vašim časovima deca različitih sklonosti, sposobnosti, stepena razvoja… kako uspevate da ih uskladite da prate nastavu zajedno i da napreduju zajedno?
Ono o čemu veoma vodimo računa je da je svako dete posebno i da ima specifične potrebe i sklonosti. Neko je sklon umetnosti, neko matematici ili jezicima, zato se trudimo da u detetu otkrijemo skrivene talente, koje podstičemo i dalje usavršavamo. Neophodno je da se svakom detetu posvetimo individualno, formirajući male grupe i organizujući dopunske i dodatne časove, kao vid dodatne podrške zajedničkoj nastavi. Takođe učimo decu da budu “timski igrači”, ali i da razvijaju zdrav takmičarski duh. Napominjem da je u pedagoškom radu, veoma važno uzeti u obzir individualne karakteristike svakog deteta.
Šta je to što nedostaje redovnoj školi, a što vi pokušavate da kod dece razvijete? I ono što će mnoge roditelje sigurno zanimati, kako se način na koji radite s predškolskom decom kasnije uklapa sa načinom računanja na koji uče u školi?
Kada je reč o redovnom školskom obrazovanju, poznato je da ono nije u potpunosti prilagođeno učenicima mlađih uzrasta. Odeljenja u školama često sadrže trideset i više učenika, te predavač teško uspeva da se dovoljno posveti svakom detetu ponaosob. Takodje sam pristup nastavi je problematičan što rezultira lošijim rezultatima. Mi u našim školama imamo mogućnost da formiramo grupe do maksimum deset učenika, kako bi povećali stepen individualizacije učenika i pospešili njihovu inicijativu. Takođe značajnu pažnju posvećujemo razvoju kreativnosti i asocijativnih metoda učenja, čime učenje postaje zanimljivo i lako.
Što se tiče pitanja o tehnici računanja na abakusu, videli smo da je ono drugačije od računanja u redovnoj školi. Zato računanje na abakusu ne treba posmatrati kao zamenu za tradicionalni način računanja, već kao njegovu zanimljivu dopunu, koja će detetu omogućiti da dobijeni rezultat još jednom brzo i precizno proveri. Na taj način deca izgrađuju neophodno samopouzdanje i samopoštovanje, osobine koje su ključne za intelektualni razvoj i dalje školovanje.
Konačno, upravo je završena velika nacionalna akcija u kojoj poklanjate čak 48 stipendija za decu širom Srbije. Možete li nam reći nešto više o tome?
U duhu novogodišnjih i božićnih praznika, pokrenuli smo akciju darivanja stipendija za školovanje u školama “Malac Genijalac“. Akcija je upravo završena i zadovoljstvo mi je da će odabrana deca širom Srbije imati mogućnost da se upoznaju sa našim programima. Ideja vodilja ove akcije bila je želja da se pomogne deci čiji roditelji nemaju finansijskih mogućnosti, a koja svojim zalaganjem, interesovanjem ili talentom to zaslužuju. Još jednom se zahvaljujem velikom broju učitelja i vaspitača koji su podržali ovu akciju i uzeli učešća preporučujući decu iz svojih sredina. Takođe zahvaljujem se vašem portalu koji je pravovremeno informisao javnost i promovisao celu akciju.
Intervju vodila: A. Cvjetić