Малац Генијалац у Србији послује већ 5 година и до сада је кроз програме менталне аритметике широм Србије прошло 10000 деце. Онај ко није имао прилику да се сусретне са абакусом и начином на који деца кроз игру развијају своје вештине памћења, логичког мишљења, концентрације, могао би да помисли да у школицама попут ове деца седе и уче. Малац генијалац је све само не то. Деца се играју, размењују искуства, исказују своју индивидуалност, подстичу се и развијају и као појединци и као тимски играчи.
Како је Малац генијалац настао, шта је то абакус и како изгледају часови у школи менталне аритметике, открила нам је Маја Новицки, оснивач овог програма.
Мајо, шта је то ментална аритметика? Зашто би деца требало да је практикују?
Ментална аритметика је модеран програм едукације деце у раној животном узрасту, којим се оптимално поспешује њихов интелектуални развој. Заснива се на употреби јапанског абакуса – соробана, чијом визуелизацијом се постиже изванредно брзо рачунање као технике за развој важних когнитивних вештина и способности. Програм је намењен деци раног узраста, обзиром да је активност дечијег мозга у том периоду најдинамичнија. Научна истраживања су потврдила да је ментална аритметика одличан тренинг за мозак, те је отуда препорука да деца прођу овај програм како би што успешније искористила своје интелектуалне потенцијале.
Како сте дошли на идеју да у Србији покренете школу менталне аритметике?
Идеја о отварању школе се родила онда када смо супруг и ја почели да размишљамо о томе штa бисмо додатно по питању одгоја могли да учинимо за нашу децу. Kао и сви родитељи малодобне деце желели смо најбоље за њих, за њихов душевни и интелектуални развој. Након детаљног истраживања, сазнали смо да у свету постоје иновативни програми чији приступи су различити од већине онога што је постојало на домаћем тржишту. Убрзо смо одлучили да један од таквих програма реализујемо и код нас. Тако је отворена прва, а потом и низ школа у Србији. Данас “Малац Генијалац” представља школу интелектуалних вештина, која поред базичног програма менталне аритметике реализује и додатне програме као што су: Нумикон, Супер ум и Победничко учење. Развијајући и усавршавајући постојећи пословни модел створили смо међународну породицу школа које се налазе на 2 континента, у 14 земаља и коју данас чини мрежа од 180 школа.
Како одговарате на аргументе да децу пре школе не треба „мучити“ и терати да уче? Да ли је за децу учење стварно – мучење, или то ми одрасли тако посматрамо?
Класичан приступ настави, у којој предавач има улогу да репродукује стечено знање развиo је ову погрешну тезу. Учење ће заиста представљати мучење када се не прилагоди узрасту и индивидуалним потребама ученика.
Међутим, када се оно учини забавним и прилагоди узрасту, постаје једна опуштајућа, креативна активност коју ученици радо прихватају. Постоје различите технике које поспешују процес учења, тако је, примера ради, пожељно радити уз класичну музику, јер се на тај начин синхронизују мождане хемисфере. Настава у нашој школи се обавља у пријатној емотивној атмосфери, а сам процес учења је налик игри. Чак и сам рад на абакусу – рачунање померањем куглица, деца перципирају као забавну игру куглицама. У школама постоје просторије за релаксацију, јер важан део сваког учења представља одмор. Једном речју настава је тако организована да деца уче на забаван начин, играјући се.
Можете ли нам објаснити шта један петогодишњак или шестогодишњак развија, мења, унапређује захваљујући часовима у вашим школама?
Програм је намењен деци узраста од четврте до дванаесте године. Флексибилно је и пажљиво осмишљен, узимајући у обзир индивидуалне потребе сваког полазника. Настава се проводи у групама, формираним према узрасту.
То значи да ће динамика рада бити потпуно другачија за петогодишњака и дванаестогодишњака, али циљ је исти за све – максимално буђење менталних капацитета.
Једноставно, тежимо да научимо децу да искористе све потенцијале које поседују и активирају обе мождане хемисфере. На тај начин сваки полазник, био петогодишњак или старији, научиће како да аналитички и логички размишља, да развије добру пажњу, меморију и концентрацију, моћ имагинације и визуелизацију…
Справица коју користите на часовима и на којој се базира читав ваш рад личи на рачунаљку, али је заправо много сложенија. Шта сви ти елементи значе и како се „рачунаљка“ користи?
Абакус је облик древне рачунаљке, међутим, абакус је истовремено много више од тога. Ми у школици “Малац Генијалац“ користимо јапанску верзију абакуса – соробан. Соробаном се не рачуна, већ се само потпомаже рачунање, које се све време реализује у нашим мислима. Такође, овакво рачунање се одвија супротним смером у односу на класично, тако се прво рачунају колоне са највишом вредношћу, па тек онда оне са мањом вредношћу, све до најмање колоне јединица. На тај начин се развија природније разумевање величине броја.
Рачунање на абакусу се спроводи померањем куглица, док су нумеричке вредности тих куглица одређене по стубовима у смеру од десног ка левом: јединице, десетице, стотине и тако редом. Оваква структура абакуса, омогућава нам да и компликоване вишецифрене бројеве прикажемо на лак и једноставан начин. Тако је рецимо, број милион на абакусу представљен помоћу само једне једине куглице! Замислите сада како упознавање са том чињеницом може утицати на самопоуздање једног петогодишњака.
С обзиром на то да су на вашим часовима деца различитих склоности, способности, степена развоја… како успевате да их ускладите да прате наставу заједно и да напредују заједно?
Оно о чему веома водимо рачуна је да је свако дете посебно и да има специфичне потребе и склоности. Неко је склон уметности, неко математици или језицима, зато се трудимо да у детету откријемо скривене таленте, које подстичемо и даље усавршавамо. Неопходно је да се сваком детету посветимо индивидуално, формирајући мале групе и организујући допунске и додатне часове, као вид додатне подршке заједничкој настави. Такође учимо децу да буду “тимски играчи”, али и да развијају здрав такмичарски дух. Напомињем да је у педагошком раду, веома важно узети у обзир индивидуалне карактеристике сваког детета.
Шта је то што недостаје редовној школи, а што ви покушавате да код деце развијете? И оно што ће многе родитеље сигурно занимати, како се начин на који радите с предшколском децом касније уклапа са начином рачунања на који уче у школи?
Када је реч о редовном школском образовању, познато је да оно није у потпуности прилагођено ученицима млађих узраста. Одељења у школама често садрже тридесет и више ученика, те предавач тешко успева да се довољно посвети сваком детету понаособ. Такодје сам приступ настави је проблематичан што резултира лошијим резултатима. Ми у нашим школама имамо могућност да формирамо групе до максимум десет ученика, како би повећали степен индивидуализације ученика и поспешили њихову иницијативу. Такође значајну пажњу посвећујемо развоју креативности и асоцијативних метода учења, чиме учење постаје занимљиво и лако.
Што се тиче питања о техници рачунања на абакусу, видели смо да је оно другачије од рачунања у редовној школи. Зато рачунање на абакусу не треба посматрати као замену за традиционални начин рачунања, већ као његову занимљиву допуну, која ће детету омогућити да добијени резултат још једном брзо и прецизно провери. На тај начин деца изграђују неопходно самопоуздање и самопоштовање, особине које су кључне за интелектуални развој и даље школовање.
Коначно, управо је завршена велика национална акција у којој поклањате чак 48 стипендија за децу широм Србије. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
У духу новогодишњих и божићних празника, покренули смо акцију даривања стипендија за школовање у школама “Малац Генијалац“. Акција је управо завршена и задовољство ми је да ће одабрана деца широм Србије имати могућност да се упознају са нашим програмима. Идеја водиља ове акције била је жеља да се помогне деци чији родитељи немају финансијских могућности, а која својим залагањем, интересовањем или талентом то заслужују. Још једном се захваљујем великом броју учитеља и васпитача који су подржали ову акцију и узели учешћа препоручујући децу из својих средина. Такође захваљујем се вашем порталу који је правовремено информисао јавност и промовисао целу акцију.
Интервју водила: А. Цвјетић