Mentalno zdravlje tinejdžera odnosno mladih je poslednjih godina, na žalost, sve lošije kako u celom svetu, tako i kod nas. Istraživanja, ali i iskustva praktičara koji se bave mentalnim zdravljem mladih pokazuju da su najveće žrtve pandemije virusa Covid 19, po pitanju narušenog mentalnog zdravlja, upravo mladi. Depresija, anksioznost i apatija su opšte prisutni, a problemi sa mentalnim zdravljem, nasiljem, zloupotrebom alkohola, droga i slično se na žalost javljaju na sve nižem uzrastu.
Ovo za portal Zelena učionica potvrđuje Izabela Rašković, psiholog u Domu učenika srednjih škola u Somboru. Izabela se posebno bavila upravo temom samopovređivanja kod mladih, bez suicidalnih ideja.
– Uzmemo li to sve u obzir možemo reći da nam mladi nikako nisu dobro i da se tim problemom mi odrasli moramo ozbiljno pozabaviti. Nesuicidalnog samopovređivanja kod mladih je bilo i pre pandemije virusa Covid 19, ali je pandemija dovela do porasta broja i učestalosti ove pojave. Zato je važno da ovu pojavu dobro upoznamo, da znamo koji su joj uzroci i rizični faktori i na koji način treba da reagujemo kada primetimo ili saznamo da se neka mlada osoba samopovređuje, – kaže Rašković.
Na pitanje šta mlade najviše muči, ona odgovara da su to različite emocionalne poteškoće kao što su nervoza, uznemirenost, anksioznost, panika, depresija, zatim različiti poremećaji u ponašanju, rizična ponašanja, poremećaji ishrane i tako dalje.
– Najčešći uzročnici tih poteškoća su vezani za zahteve samog odrastanja i snalaženja u svetu u ovim izazovnim vremenima, za školu i zahteve od strane roditelja koji se zbog škole stavljaju pred njih i pritisaka koje usled toga osete, zatim za različite porodične probleme i lošu komunikaciju sa roditeljima, za komunikaciju sa vršnjacima bilo da je ona uživo ili onlajn, za različite zdravstvene probleme…
Iako na boravak u domu učenika mnogi gledaju kao na „nužno zlo“, to nije tako, veruje naša sagovornica.
– Deca koja tokom svog srednjoškolskog školovanja stanuju u domu učenika se brže socijalizuju, osamostale i boravkom u domu postaju na neki način spremniji za dalji život. Oni se u domu uče toleranciji, odgovornosti, samostalnosti. U domu imaju priliku da razvijaju svoje socijalne i komunikacijske veštine, da otkrivaju i dalje razvijaju svoje talente i interesovanja. Ipak, dolazak u dom je velika promena i stres za decu i to sigurno utiče na njih, naročito na početku njihovog boravka u domu.
U tinejdžerskom uzrastu važnost društva i uticaj vršnjaka je veoma velik, ali on nikako ne sme značiti potpuno isključivanje roditelja i njihovog uticaja, upozorava Rašković.
Obraćanje psihologu – tabu ili više ne?
Da je odlazak psihologu u našem društvu decenijama unazad nešto što se gotovo smatralo razlogom za sramotu, nije nikakva tajna. U poslednje vreme je, na sreću, nešto bolja situacija po tom pitanju, kaže naša sagovornica.
– Čini mi se da se srednjoškolci malo lakše obraćaju psihologu za pomoć nego pre. To svakako nije dovoljno! O mentalnom zdravlju i traženju pomoći od psihologa se i dalje nedovoljno otvoreno razgovara i dalje su te teme na neki način tabu. Zbog toga mnogi srednjoškolci ne dobijaju potrebnu psihološku pomoć, a ako se ne prepoznaju na vreme u ranoj fazi, manje psihološke poteškoće se mogu razviti u mnogo ozbiljnije probleme sa mentalnim zdravljem koji utiču na sve oblasti života.
Rašković ističe i da je, ako želimo da pomognemo mladima da se suoče sa svojim mentalnim problemima, pre svega važno raditi na prevenciji i jačanju mentalnog zdravlja svih, pa tako i dece i mladih.
– Veoma je važno da decu posmatramo i trudimo se da ih zaista „vidimo“. Što ih bolje poznajemo, lakše ćemo moći da uočimo promene u njihovom ponašanju i reagujemo pre nego što problemi eskaliraju. – kaže Izabela Rašković.
Ona dodaje i da je, pored prevencije, neophodna i bolja dostupnost stručne pomoći kada je ona potrebna.
– Smatram da je važno da se poveća broj stručnih saradnika – psihologa u školama i domovima učenika, kao i psihologa u domovima zdravlja i školskim dispanzerima. Pored toga, treba primerenim stručnim usavršavanjima kontinuirano raditi na jačanju kompetencija i osnaživanju zaposlenih u školama i domovima učenika iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja učenika, ali i osmisliti različite programe za edukaciju i osnaživanje roditelja.