Маме, успорите, ништа није вредно као ово
Данас ми је стрпљење било на рубу, због свега што ме већ уморило и онога што сам још све данас морала да урадим, али када си ми ти тако слатко заспао у наручју, одлучила сам само наставити тако. И уместо свега, наставила сам да те држаим у наручју.
Данас сам требала опрати барем једну машину веша и средити одвод у кухињи који се опет зачепио. Али уместо тога, сам те наставила држати у свом наручју.
Планирала сам и испеглати машину веша који исто тако још нисам ни покупила са штрика, али сам и даље наставила седити с тобом у наручју.
Надала сам се да ћу поподне успети ухватити две минуте за себе да се брзински истуширам и сложи барем какву-такву фризуру. Можда набацим и слој маскаре. Али, уместо свега, остала сам седити ге сам седила – с тобом у наручју.
Требала сам мало сести и за компјутер, одговорити на неколико мејлова који чекају још од јутра, али ту ге смо сели били смо далеко од њега. Зато сам те само наставила држати у рукама.
И док сам седила гледала сам у ону хрпицу житарица које смо просули јутрос и размишљала како то требам барем почистити, ако већ не стигне усисати цели стан, али знаш, остала ту где јесам с тобом у наручју.
Могла сам те однети и ставити у кревет само да сам била сто посто сигурна да се нећеш пробудити, као сваки пут. И зато сам те оставила у свом наручју. С торбом поред себе и ципелама на ногама.
И твојим рукицама које су се тако слатко овиле око моје руке. С твојим дахом који је тако мирно путовао горе доље. Твојим образима који су тако мирно красили твоје успавано лице. Твојом косицом која се почела знојити уз моја недра.
Остала сам и уживала у тој пози јер све да сам и урадила баш све што сам данас зацртала ништа од тога ми не би донело толики мир и спокој који сам добила седећи тако с тобом у наручју.
Јер то је све што ми је данас требало.
Успорите маме. Јер посао нигде неће побећи, а то мало успавано злато често је баш све што вам треба.