И данас, ево, ако добијем поклон, не отварам га данима. Лепше ми је да замишљам шта може бити унутра. Увек је тако са затворенимстварима.
И тек кад ољуштиш омот, престаје свака царолија, јер више нема смисла ниједна игра погадјања. Јер све је у нама кад змуримо, а страно кад отворимо очи. И све је наше док желимо, а туђе кад се оствари.
Мирослав Мика Антић