МИЛИЦИНА сестра Анчица је учитељица. Њена најбоља другарица је певачица Драгица. АНЧИЦИН сан је да постане певачица, а ПЕВАЧИЦИН да буде учитељица. УЧИТЕЉИЦИНИ ђаци волели би да једнога дана слушају АНЧИЦИНЕ песме са CD-a. ДРАГИЦИН момак не хаје за ДЕВОЈКИНЕ песме, већ би стално у кројачку радњу Славица по метар, као он би да измери СЛВИЦИН радни сто, а у ствари би мерио КРОЈАЧИЦИН обим струка.
Шта је сад од овог правилно? Где да се стави –чин, а где -цин? Ево овако!
Не каже се Милицин, Драгицин, Славицин и учитељицин већ МИЛИЧИН, ДРАГИЧИН, СЛАВИЧИН и УЧИТЕЉИЧИН, а исправно је АНЧИЦИН, ПЕВАЧИЦИН, ДЕВОЈЧИН и КРОЈАЧИЦИН.
(Из књиге 365 језичких цртица, Виолете Бабић)