“U toku je implementacija novih reformisanih programa nastave i učenje, koji su orijentisani ka ishodima. Cilj je da učenici steknu praktična znanja koja mogu da iskoriste na najbolji način. Efekti tih promena se mogu očekivati u narednom periodu.” kaže ministar prosvete i prvi potpredsednik Vlade Branko Ružić za Zelenu učionicu.
Za naš portal on govori o tome koliko je zadovoljan funkcionisanjem “semafor” modela nastave, da li je nastavnički posao u eri pandemije duplo teži i kakvi su njegovi planovi na za srpski obrazovni sistem u narednom periodu.
Koliko ste zadovoljni kako, do sada, funkcioniše „semafor“ model nastave i da li se razmišlja o nekoj promeni u načinu organizacije nastave i merama u školama?
– Činjenica je da su ovaj sistem i odluka o podeli odeljenja na grupe, ukoliko se pojave slučajevi infekcije, dali rezultate. Tako već nedeljama imamo trend smanjenja broja škola, odnosno lokalnih samouprava gde se javlja promena u radu. Ove nedelje imamo samo 8 jedinica lokalne samouprave u kojima je primenjen model kombinovane nastave u srednjim školama. Od ponedeljka, 18. oktobra taj broj biće još manji. Kombinovana nastava u srednjim školama biće organizovana u samo tri lokalne samouprave Beograd, Vrnjačka Banja i Šabac. To će biti treća nedelja u kojoj nećemo imati nijednu lokalnu samoupravu gde neka škola u potpunosti funkcioniše onlajn. Dokle god ovaj sistem daje rezultate, postupaćemo po njemu. Svedoci smo da je u prethodnom periodu obrazovni sistem pokazao veliku fleksibilnost, što je izuzetno važno zbog obrazovanja i vaspitanja svih učenika.
Mnogi nastavnici tvrde da kombinovani model za njih znači dupli posao – za istu platu. Da li, iz Vašeg ugla, zaista imaju duplo više posla i kako bi im se to moglo olakšati?
– Ne mogu reći da im je lako. Odazvali su se plemenitom pozivu i u biti su posvećeni kvalitetnom razvoju dece i njihovoj pripremi za budućnost. Neću moći dovoljno puta da kažem „hvala“ svima u obrazovno-vaspitnom lancu što su u prethodnom periodu učinili sve što je do njih da obrazovanje ne kaska, da ni dana ne izgubimo. I same škole, Ministarstvo i mnogi donatori pomogli su da obezbedimo potrebne uslove za obavljanje onlajn nastave. Sada, kao što sam naveo, nema škola koje su u potpunosti na onlajn nastavi i veoma mali broj njih radi po kombinovanom modelu. Verujem da su zadovoljni, jer se neposredna nastava odvija u većini škola.
Aktivni ste na društvenim mrežama, pa sigurno pratite i primećujete da se u poslednje vreme polemiše o tome da li je sistem obrazovanja u osnovnoj školi po meri deteta. Deca uče veliki broj komplikovanih i suvoparnih definicija, mnoge od njih izgovaraju i ne razumeju. Da li postoji ideja da se to iz korena promeni u smeru istraživačkog učenja i podsticanja želje za znanjem kod deteta?
– Aktivan jesam, pratim i vaš nalog koji moram da pohvalim kako za odličan sadržaj, tako i za kreativnost. U toku je implementacija novih reformisanih programa nastave i učenje, koji su orijentisani ka ishodima. Cilj je da učenici steknu praktična znanja koja mogu da iskoriste na najbolji način. Efekti tih promena se mogu očekivati u narednom periodu. Svi predlozi i sugestije učesnika u obrazovno-vaspitnom radu su dobrodošli.
Prosvetni radnici u Srbiji s nestrpljenjem očekuju platne razrede. Ima li nekih novosti na tom polju?
– Očekujemo da resorno Ministarstvo finansija proceni kada je momenat da se sa reformom sistema plata krene, a na osnovu dogovora sa sindikatima, koji je predvodilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Što se nas tiče, mi smo spremni za dalje razgovore i siguran sam da bi efekti reforme doneli pravičnost i transparentnost koje svi u prosvetnom lancu priželjkuju.
Kako komentarišete produkciju ogromnog broja vukovaca u školama i to da kasnije, često, ne opravdaju tu diplomu u srednjoj školi?
Podaci pokazuju da je svaki sedmi učenik osmog razreda steklo diplomu ,,Vuk Karadžić”. Veoma je važno da se napredovanje učenika prati kontinuirano, kao i njihova postignuća. Sasvim je sigurno da u našoj zemlji ima mnogo talentovanih i darovitih mladih koji ostvaruju izvanredne rezultate u različitim oblastima i njihovi uspesi vrlo često su prepoznati i u svetu. Svakako treba svi da im posvetimo posebnu pažnju.
Školski sistem je, čini se, jedan od retkih u kom se mere i dalje poštuju. Kako komentarišete to da za organizaciju proslava i utakmica ne postoji ograničenje broja posetilaca, kontrola je vrlo slaba, dok se u školama rigorozno primenjuju mere?
– Kao čuvar obrazovnog sistema, moje je da potrebnim merama i aktivnostima pomognem školama da ostanu sačuvane od masovnog širenja virusa. Apelujem na sve građane da se vakcinišu što pre, jer ne postoji drugi način da se svi vratimo uobičajenim aktivnostima.
Osim digitalizacije koja se sprovodi, šta je to što biste, kao ministar prosvete, voleli da ostvarite u ovom mandatu?
– Hvala na ovom pitanju. Da, digitalizacija obrazovnog sistema jeste jedan od prioriteta, u čiju potrebu nas je uverila i sama pandemija. Pored toga, aktivno radimo na uvođenju Državne mature, na izgradnji novih objekata na svim nivoima obrazovanja, kao i opremanju vrtića, škola, učeničkih i studentskih domova, kao i na uvođenju dualnog obrazovanja na fakultetima.