Први дан расправе о предлогу Закона о образовању и васпитању је завршен. Посланици који се противе усвајању Закона изнели су низ примедби на рачун онога што ће његово усвајање донети. Највећа примедба односи се на чињеницу да се министру дају далеко већа овлашћења него што је то случај са постојећим Законом. Ту се пре свега мисли на то да ће он имати последњу реч приликом избора свих директора у свим школама у Србији. Неки посланици назвали су то „хегемонијом министра”.
На ове оптужбе министар одговара да није он тај који ће бирати директоре у 1750 школа колико их има у Србији. Директор мора бити онај који је најбољи у колективу, а за избор је задужен сам колектив, школске управе, тимови, помоћници… Министар је задња карика у том низу и ту је само да аминује избор.
Говорећи о тренутној ситуацији у школама, министар се осврнуо на школске одборе и изјавио да од њих полази сва невоља у школама. „Ко направи већину у школском одбору – он влада. То морамо да променимо.” – каже министар.
Министар се осврнуо и на Закон о уџбеницима и рекао да ће се и он мењати. „Биће више бесплатних уџбеника, биће јефтинији и дигитални.” – додаје Шарчевић.
Критике су биле упућене и на то што ће хуманитарни рад бити својеврсна казна за ђаке.
„Ви то зовите како год хоћете, али васпитна је мера кад ђаци изађу из учионице и среде двориште или парк, било то вољно или невољно.” – одговара Шарчевић.
Посланици су подсетили и на изјаву премијерке Брнабић да не могу исту плату имати наставници који раде и они који читају новине на часу и поставили питање вредновања рада наставника.
„Посао наставника ако се одговорно обавља, рударски је посао. Позвали смо људе из института за педагогију, психологију и друге стручњаке да нам помогну да направимо алат којим ћемо вредновати рад наставника. Само писање припрема њима одузме и 1/4 радног времена.” – каже министар.
А. Ц.
Kad se vratim kući posle 7 održanih časova, osećam se kao da me voz pregazio pa još fizički posao kod kuće, pa pisanje priprema… I na kraju pohvala od komšija “ ma šta bre vi radite, ništa, 4 meseca raspust… “ dodje mi da puknem ali volim, volim posao nastavnika.
Samo 1/4 na pisanje priprema?…Ne, ne..toliko mi vremena ode nastavu, čak i manje. Sve ostalo ode na razne beskorisne pisanije. To je tragično.Nastava nikom nije važna. Samo papire traže. Pripreme za čas ne pišem ni zbog sebe ni zbog dece već zbog raznih savetnika i inspektora. To što mi piše u pripremama nema blage veze s mojim predavanjem…ali imam papir i samo to je važno. Strašno.
Ministar je u ovom slucaju u pravu.Zna se kako se formiraju skolski odbori.Svaka cast samo napred.U nasoj skoli direktora ne moze niko da skine i posle 15 godina ,jer ima svoje ljude u odboru i skoskoj upravi!
U najvecem broju slucajeva da. Medjutim, sta je garant da se ista sema nece sprovoditi odozgo umesto odozdo, kako je bilo do sada. Da li mislite da u Ministarstvu prosvete sede ljudi koji su imali najjace reference? Ili najjace veze, politicke ili neke druge prirode. Jos teze ce biti zameniti direktora koji nije po volji lokalnom okruzenju, a jeste po volji ministru. Tek taj nece morati da sprovodi NIKAKAV interes lokalne sredine. Dosadasnji su sprovodili bar nekakav, za neku svoju garnituru ljudi. Poltrona i ulizica. Ali ipak delom jesu. Problem direktora skola se sastoji u tome sto je za kvalifikaciju za tu poziciju dovoljna samo lepa zelja i lepo misljenje o sebi. A treba imati i biografiju. Sto je osnovna pretpostavka za profesionalizam i integritet.
Ovde se provlači teza da sve nevolje kreću od školskih odbora. Upravo suprotno, sve nevolje kreću od ministra prosvete.
O da. Ministarstvo prosvete kao krovna institucija i bez dodatnih zakonskih ovlascenja je neprokosnoveni vladar prosvete. Cvrsto centralizovan sistem. Sa brojnim anomalijama unutar sopstvene organizacije i zakonske regulative. Ciji je predlagac i zastupnik. Sve sto je ispod ima potpuno minoran znacaj. Prica o autonomiji skola je suvise smesna i apsurdna. Skola je duzna da se krece u cvrsto vaspostavljenim okvirima, bio tu direktor a, b ili c. Skolski odbor a, b ili c. Onaj minorni deo slobode (procenta) u kome skola na neki nacin moze ispoljiti identitet, razlicitost u odnosu na suvi prosek je opet prostor za manipulaciju. Prostor gde te mogu loviti. Sto se i desava ovih dana u Zemunu. Mi i dalje uprkos standardizaciji nemamo jasnu metriku kvaliteta rada nastavnika i ustanova. Uz dikutabilan kvalitet onih koji procenjuju i kvalifikuju, citav sistem konstantno klizi na dole. Zato i imamo visedecenijsku agoniju gde jedna strana uporno ponavlja evo ga samo sto nije svanulo bolje sutra, a druga ropti i izdise. Realno, ni svanuca, ni izdisaja. Muljacine najvise.