Мала смо држава и за нас су људи редак ресурс. Зато је и питање – брине ли кога што нам школовани људи одлазе у свет и има ли ко намеру да то спречи.
– Знамо ли зашто нам одлазе најбољи? Зашто се овде не цени знање, најталентованији се исмејавају да су штребери, и за њих се углавном никада не нађе места у важним државним институцијама. У развијеном свету знање третирају као првокласну робу. Наши генији, Тесла и Пупин су, нажалост, отишли да повећају технолошки потенцијал Америке.
– Образовање је овде апсолутно потцењено. Како сачувати, рецимо, ауторитет наставнице математике ако је она тако плаћена да не може ни зуб да поправи, па ђаци терају са њом шегу да је крезуба. Ако се са свих страна шаље порука да учење у Србији није на гласу. С друге стране, имамо више магистара и доктора наука него новорођених. Ствар ће се променити једино ако сто најбољих свршених студената из свих области сваке године буде чекало радно место. Треба да посадимо друштвено семе, али да знамо тачно шта ћемо посадити. Чему школовати људе ако најбољи одлазе, а на кључна места се примају особе са сумњивим квалификацијама.
Миодраг Зец, професор економије
