Mисао године

29 маја, 2015

 
Мала смо држава и за нас су људи редак ресурс. Зато је и питање – брине ли кога што нам школовани људи одлазе у свет и има ли ко намеру да то спречи.
– Знамо ли зашто нам одлазе најбољи? Зашто се овде не цени знање, најталентованији се исмејавају да су штребери, и за њих се углавном никада не нађе места у важним државним институцијама. У развијеном свету знање третирају као првокласну робу. Наши генији, Тесла и Пупин су, нажалост, отишли да повећају технолошки потенцијал Америке.
– Образовање је овде апсолутно потцењено. Како сачувати, рецимо, ауторитет наставнице математике ако је она тако плаћена да не може ни зуб да поправи, па ђаци терају са њом шегу да је крезуба. Ако се са свих страна шаље порука да учење у Србији није на гласу. С друге стране, имамо више магистара и доктора наука него новорођених. Ствар ће се променити једино ако сто најбољих свршених студената из свих области сваке године буде чекало радно место. Треба да посадимо друштвено семе, али да знамо тачно шта ћемо посадити. Чему школовати људе ако најбољи одлазе, а на кључна места се примају особе са сумњивим квалификацијама.
Миодраг Зец, професор економије
13399_364491147079255_7756459088309812905_n

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Mисао године"

  1. Biljana Mlađenović каже:

    Bravo profesore,samo.se plašim da u zemlji Srbiji neće imati ko da vas čuje!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама