Mišljenje devojčice o sebi formira njen tata, pošto upravo on pokazuje prvi primer odnosa sa muškom osobom u njenom životu.
Mogu se izdvojiti dva osnovna perioda koji utiču na formiranje mišljenja devojčice o sebi.
Prvi je predškolski uzrast
Dete do sedam godina ne poseduje sposobnost da „filtrira“ kritiku i njegovo mišljenje o sebi u potpunosti zavisi od mišljenja koje dolazi spolja: to što mu vi govorite, ono i misli o sebi. Pritom, mnogo više znači mišljenje roditelja suprotnog pola, pošto u tom slučaju nema suparništva, konkurencije.
Veoma je važno da u tom periodu, a takođe sa sedam-osam godina, tata lepo govori o spoljašnjem izgledu ćerke, njenim unutrašnjim kvalitetima, čak on možda i ima neke primedbe.
Drugi važni period je adolescentski uzrast
Tada se, kako se čini, devojčica više približava mami (pred-adolescentsko zbližavanje).
Upravo u tom periodu se kod devojčica javlja vrlo osetljiv odnos prema sopstvenoj spoljašnjosti. Devojčica osluškuje mišljenje svih oko nje, ali posebno osetljivo prihvata tatine reči i ako je on iznenada rekao da ćerka ima debele noge ili da joj je nos dugačak, ili nešto slično, čak sasvim minimalno: to može nesagledivo da utiče na njeno mišljenje o sebi, što sa svoje strane može na dalje u mnogome negativno da utiče kako će devojčica da formira odnose sa suprotnim polom. Zato je neophodno da se tata trudi da se uzdrži od slične kritike i da češće svojoj ćerki govori komplimente.
Postoji rasprostranjeno mišljenje da odrastajući, ćerka bira muža koji liči na njenog oca. To je zaista tako ako su odnosi sa ocem bili dobri.
Ne mešati se!
Čini mi se da tata ne treba nekako posebno da pokušava da se prilagodi „ženskim“ interesovanjima, već je neophodno da se maksimalno trudi da učestvuje u životu ćerke. Moguće je, čak i potrebno tražiti načine za zajedničku aktivnost – igre, stvaralaštvo, sport ili čitanje – koji bi bili zanimljivi i tati i ćerki. Veoma je važno da tada ume da razgovara i da ne smatra ćerku nekakvim krhkim i nerazumljivim bićem. Treba da učestvuje u njenom svakodnevnom životu, da zna za njena interesovanja, njene drugove i da makar ponekad ide na roditeljske sastanke. Obično su mame uključenije u učenje, dok se očevi nekako distanciraju od toga – to, međutim, nije pravilno. Neophodno je da tata učestvuje u školskim aktivnostima, vodi ćerku na neku aktivnost, makar vikendom.
Od nekog uzrasta, na primer, od pet godina jako je korisno tražiti svakodnevnu sjedinjavajuću aktivnost za tate i ćerke. Na primer, na početku otići na sport, a zatim u muzej ili u kafić, ili prosto prošetati. Odlično je ako tata nađe vreme da pročita nešto ćerki i onda zajedno pričaju o knjizi koju su čitali.
Tata može da pokaže nežnost, grleći svoju devojčicu, stavljajući je u krilo, ali kada devojčica počinje da odrasta, u predpubertetskom uzrastu, njemu se tada čini neugodnim da pokazuje „nežnost“ u odnosu na devojku koja stasava.
Opet je neophodno da se roditeljska pažnja sačuva, da tata može da poljubi, zagrli, na neki način podrži svoju ćerku.
Emocionalna otvorenost i fizička dostupnost roditelja, spremnost na razgovor, interesovanje za probleme od ključne su važnosti za dete u fazi odrastanja.
Autor: Ekaterina Burmistrova, pravoslavni ruski psiholog i majka desetoro dece
Prevod: Stanoje Stanković