Mitovi i istine o nastavničkoj profesiji

avgust 28, 2016

Ko misli da je podučavanje lak posao, nikada nije podučavao. Uspešno podučavanje zahteva predanost, planiranje i neverovatnu količinu teškog rada. Iako je to rad koji se isplati, zahteva mnogo vremena i može emocionalno iscrpeti.
uciteljPonekad nam prijatelji, koji ne rade u svetu edukacije, mogu zavideti na onome što im se čini kao jednostavan raspored, na poslu koji završava u 15 časova, na slobodnom letu i odmoru od onoga što njima izgleda kao uveličano čuvanje dece.
Takvi pogrešno informisani ljudi često iznose ponižavajuće komentare na račun nastavničke profesije, koji mogu uticati na potcenjivanje onoga što nastavnici zapravo svakodnevno rade.
Osim toga, takvi komentari mogu uticati na način na koji mi doživljavamo sami sebe kao edukatore. U ovom tekstu navodimo neke od najčešćih mitova o nastavnicima i nastavničkoj profesiji:

 Pročitajte i Roditelje treba podsetiti da su i učitelji ljudi
MIT 1:

„Nastavnici ne rade ceo dan, oni mogu otići kući u 15 časova.“
Iako prosečan školski dan učenicima traje 6,64 sata, većini učitelja ugovoreni školski dan traje otprilike kao i na svakom drugom poslu, koji ima tipično radno vreme od 40 sati nedeljno. Drugim rečima, osmosatni raspored „od 9 do 5“ je samo pomeren za dva sata. Ugovoreni školski dan za učitelje je od 7:15 do 15:15, a mnogi od njih ostaju duže da bi pomogli učenicima kojima je potrebna dodatna pomoć oko gradiva i nastave.
Kada učitelji nisu na nastavi, školski dan provode u užurbanom tempu i aktivnostima koje se sastoje od nepostojećih pauza za toalet, 20-minutnih pauza za ručak, komunikacije sa roditeljima i prikupljanja brojnih podataka i analiza koje država zahteva od njih.

Pročitajte i Pogledajte šta učitelji koriste na početku 1. razreda

MIT 2:

„Da, ali nastavnici imaju slobodna leta.“
Iako se čini da je ugovoreno radno vreme učitelja u rangu sa drugim profesijama, većina učitelja će reći da je završavanje posla koji se od njih zahteva u ugovorenom vremenu praktično nemoguće. To rezultira time da nastavnici obično dolaze ranije na posao ili ostaju nakon nastave, čak nose svoj posao kući. Studija koja je istraživala neplaćeno radno vreme u 2014. godini otkrila je da će učitelji verovatno raditi više neplaćenih sati od bilo koje druge profesije. Podučavanje je postalo zahtevnije u poslednjih nekoliko godina. Iako neki učitelji imaju isplanirano vreme za pripremu, mala je verovatnoća da će to vreme zaista biti iskorišćeno za pripremu lekcija.
Umesto toga, ocenjivanje i planiranje su odgovornosti koje su često rezervisane za večeri i vikende, što dovodi do rasta prekovremenog rada – i to rasta od 31% u poređenju sa 2010. godinom. Zapravo, procenjuje se da tokom školske godine nastavnici u proseku rade 53 sata nedeljno. Iako to nije slučaj sa svim nastavnicima, oni koji se uklapaju u ovu statistiku ulažu dodatnih 39 sati svake tri sedmice. Za svaku od 40 sedmica tokom školske godine ulažu dodatnih 13 radnih sedmica. Tim učiteljima onaj neplaćeni letnji odmor zapravo uopšte nije odmor, to je kompenzovano vreme.

Pročitajte i Trougao: Učitelji, roditelji i deca

MIT 3:

„Da, ali gotovo svako može podučavati.“
Podučavanje je neverovatno težak posao. Ispunjava, ali je jako zahtevan. Ryan Fuler, inženjer koji je postao učitelj, opisao je podučavanje težim od njegovog nekadašnjeg posla – dizajniranja letelica za NASA-u. Prema Fuleru, „niko ne može potpuno razumeti koliko je teško podučavati sve dok sam to ne iskusi. Kad sam rešavao inženjerske probleme, morao sam da koristim svoj mozak. Kad sam rešavao probleme vezane za podučavanje, koristio sam celo svoje biće – sve što imam.“
Uz to, učitelje koji rade u siromašnijim školama može preplaviti umor koji proizilazi iz saosećanja koje prati podučavanje.
Karla, učiteljica prvog razreda sa 14 godina radnog iskustva, primećuje da deca dolaze sa više traume nego pre, a pritisak za zadovoljavanje standarda se povećava. Karli i mnogim drugim učiteljima koji rade u školama koje imaju visok procenat siromašne dece, emocionalna iscrpljenost koja prati podučavanje uzela je danak.
„Jednom smo ugostili predavača koji je raspravljao o uticajima traume na mozak. Svi s kojima sam razgovarala videli su efekte u našim životima, a da ne spominjem naše učenike. U jednom trenutku predavač je rekao da samo poseban učitelj može podučavati učenike sa nekim oblicima trauma.“
Svako ko misli da je podučavanje lak posao, nikada nije podučavao.

Pročitajte i Učitelji drže ključ bolje budućnosti naše dece

    ISTINA: UČITELJI BI TREBALO DA BUDU VIŠE PLAĆENI.

Iako učitelji odrade mnogo prekovremenih sati na položajima koji mogu biti emocionalno iscrpljujući, nastavničke plate su iznenađujuće niske, a jaz između plata je sve veći i veći u poređenju sa povišicama koje se za prekovremeni rad nude u drugim profesionalnim poljima. Zapravo, 40% nastavnika će otići iz profesije u prvih 5 godina.
Uprkos količini utrošenog vremena i emocionalnoj iscrpljenosti, većina učitelja nastavlja zato što je podučavanje posao koji ispunjava. Ipak, učitelji koji ostaju u profesiji trebalo bi da primaju plate koje su odraz količine edukacije potrebne da se dobije i zadrži takav posao, ali i odraz zahtevnosti posla. Ukratko, učitelji bi trebalo da budu bolje plaćeni.

Pročitajte i Kada će se učitelji baviti nastavom?

Priredila Aleksandra Ivković
 
 
 
Izvor: skolskiportal.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama