Први у серији текстова кроз које, у сарадњи са саветником за дојење Марком Обрадовићем, желимо да разбијемо митове о дојењу због којих многе мајке одустају, разбио је онај најчешћи и најштетнији – „Ја немам млека, морам беби да дам дохрану.“
Друга, такође честа заблуда јесте да мамино млеко може бити слабо.
„Заиста не знам на основу чега би се неко млеко могло назвати слабим. Али знам да не постоји ни једна званична и прихваћена категоризација јачине мајчиног млека. Иако мени ово изгледа апсурдно, ипак постоје људи који упркос степену образовања верују у ову тврдњу. Најчешће се ова „дијагноза“ успоставља због учесталог сисања и кратког сна.“ – објашњава Марко Обрадовић и додаје: „Срећом, сама учесталост сисања нема везе са јачином млека, а ни са глађу јер бебе не сисају само да би јеле. Неке бебе не трпе превише одвајања и кроз учестале захтеве потражују блискост. Што се тиче сна и спавања то је време које организам користи за опоравак и одмор. Неке бебе спавају више пута у правилним размацима, док неке повремено краће и једном дуже.“
Други разлог због ког још има оних који верују у теорију о слабом млеку је и његова боја и густина. Али она се мења у току самог подоја. Прво млеко које измузете јесте „воденије“ од оног које беба извлачи у каснијој фази подоја. Али то не значи да мама има слабо млеко, већ да беба треба добро да испразни дојку пре него што јој се понуди друга.