Младунче делфина спасено у Боки, након што је његов отац потражио помоћ људи

Родитељи су родитељи, ма којој врсти они припадали. Били људи или животиње урадиће све да спасу своје потомство. Потврдио је то и несвакидашњи догађај од пре два дана у Боки Которској.

Техничка екипа Института за биологију мора прекјуче је из мреже спасила младунче делфина, након што је отац делфин дошао да потражи њихову помоћ.

Информацију је за Портал РТЦГ потврдио др Мирко Ђуровић, руководилац Акваријума Бока у Институту. Он каже и да је сигурно реч о добрим делфинима (tursiops truncatus), који су често виђени у заливу.

Ђуровић наводи да је такво понашање делфина, којим умеју и да траже помоћ људи, апсолутно уобичајено.

“То највише зависи од посматрача, који треба да примети необично понашање делфина. То већином могу само људи са мора и искуснији рибари”, наводи Ђуровић.

А управо је тако и поступио Вијеко Барић, домар у Институту, који је први приметио необично понашање одраслог пара делфина.

“Моје радне просторије се налазе одмах уз море. Приметио сам да су делфини дошли уз крај. Видим – качају, мотају се два делфина, један одлази и долази. Заправо један стоји, а други зарања и израња поред њега. Схватио сам да се један од делфина заплео у мрежу,” казао је за Радио Тиват вођа акције спасавања, коме су у помоћ веома брзо притекле колеге – баштован и капетан истраживачког брода, те су испловили да виде о чему је реч.

Занимљиво је да су делфини баш у смеру Института одвукли сењ од мреже попунице у коју се заплело њихово младунче, а коју су подигли са дна, по Барићевим речима са дубине од око 17 метара. Помоћ су потражили на правом месту, екипа Института је промптно реаговала.

“Видео сам сењ, повукли смо мрежу и успели да ослободимо младунче, које није било повређено,” каже Вијеко, не кријући радост и понос.

Када су га ослободили, родитељи су га, како каже Вијеко, буквално узели у загрљај.

„Отац нам је упутио крик који се не усудим поновити, јер бих га покварио својим гласом. Али, памтићу то хвала до краја живота. Изводили су неки свој плес за нас још дуго, сигурно два минута, онда нас још једном поздравили и отпливали својим путем,” поделио је утиске домар Института за биологију мора, који за себе каже да има “куриозну навику да свако мало гледа у море,” чему има захвалити за ово племенито и дивно искуство.

Извор: Радио Тиват