Mama se fenira kod frizera, a sinčić se šetka po salonu.
– Mama, mama, vidi koliko teta ima ČETKI!
– Kaže se ČETAKA, sine!
– Dobro, mama. A je l’ mogu sad da pojedem jednu od onih KIFALA što si mi kupila?
– Poješćeš kod kuće jednu od tih KIFLI.
– Nije četki, ali je kifli! – reče frizerka.
– Tako je pravilno! I kaže se: pataka, gusaka, krušaka, višanja, trešanja, kocaka, ali zato: mačaka i mački, bresaka i breskvi, fresaka i freski, lutaka i lutki, pripovedaka i pripovetki.
– Jao, jao, mama, pa ko će sve to popamtiti?
– Onaj koji dosta čita – na kraju sve zapamti!
Izvor: Knjiga 366 jezičkih crtica, Violeta Babić