О томе шта је улога школе воде се непрестане полемике. Да ли наставници васпитавају или је то искључива одговорност родитеља?
Ако се владање у школи не учи, због чега се, онда, у школи оцењује?
Да ли је учење какво имамо деценијама добар или лош систем?
Шта је модерна школа и треба ли она да развија само академске вредности појединца?
Да ли је важније да се у школи науче и понове чињенице и формуле или да се развије креативно и критичко мишљење?
Коначно, јесу ли школе дорасле данашњој деци?
Много је питања, а одговори ће увек зависити од тога коме их поставите.
Педагог Снежана Голић каже да је разлика између модерне и оне превазиђене, па и штетне школе, пре свега у притиску који врши над децом.
„Модерна школа зна да ћемо сви учити до краја живота и да диплома не значи да смо са усавршавањем завршили. Модерна школа развија логику, истраживачку моћ кроз проблемску наставу, она ради на вештинама комуникације и развија социјализацију. Учи децу како да буду добри преговарачи, негује културу уметности, учи их важности чувања здравља. Модерна школа развија код деце и информатичку писменост, предузетништво, вештине сналажења у непознатим ситуацијама. Она грешку посматра као покушај и корак напред, а не као разлог да се дете казни.“ – каже Голић.
Она додаје и да се модерна школа разликује по томе што није сујетна и разуме улогу родитеља који за тај „посао“ нису завршили факултете. Зато им она помаже колико може.
„Школа каква треба да буде не вређа, не понижава, јер зна да је за успех пресудна ВЕРА У СЕБЕ, па је не одузима деци лако. Некада се по знање морало ићи у скромно опремљене библиотеке, а данас су информације ту. Модерна школа то зна. Зато она учи децу да разликују праве информације од погрешних и како да их на прави начин искористе“ – додаје Снежана Голић.
Модерна школа не троши младост на „штребање“, јер зна да учење никада неће престати. То што су наше школе најтеже, заправо значи да много каснимо. А све тако каснећи, мислимо да смо бољи, што је тек несхватљиво.
Описујући модерног наставника, ова педагошкиња каже да он усмерава и подстиче ђаке на истраживање више, а предаје мање. Највише прича о животу.
„Модерне школе не тестирају суво знање, већ капацитете појединца, који је још у развоју. И у том процесу од њега прави стручњака. Она не тражи стручњака у првом разреду. Она га ствара. Модерна школа развија личност. Надам се таквим школама, бар у приватном сектору, кад већ наша држава не да деци да полете.“ – закључује Снежана Голић.