Када родитељ погледа свог тинејџера, понекад му се учини да њега баш ништа не може да мотивише или заинтересује. Чини се као да све ради супротно од онога што би требало. За наш портал, психолог Јелена Марушић објашњава како да покренете свог тинејџера и мотивишете га да ради на себи.
Иза питања: „Како да мотивишем дете?“, неретко се заправо крије питање: “Како да их натерам да раде онако како ја мислим да треба?”
Охрабрење је кључ мотивације. Тинејџера можете охрабривати на више начина, а не само кроз: „Браво, можеш ти то!” и “Свака част!“, што не значи да ове речи нећете никада користити.
Па како, онда покренути тинејџера?
Прво се запитајте: Да ли сте мотивисани да се покренете када се не осећате добро? Или ако добијате често критике?
Управо тако, нисмо баш расположени за рад и акцију кад нам се чини да ништа што урадимо није довољно добро. Млади ће се покренути када се осете добро. Препознавање добро урађених ствари је добар пут да се дете осети боље. Када препознате шта је дете добро урадило, оно се осети способно, осети да доприноси породици и заједници. Када видите да је самопоуздање пољуљано станите са критиком и свесно задајте себи задатак да препознате оне мале успехе, ствари које сте можда и подразумевали. На пример: свидео вам се неки рад који је дете написало. Можете питати: „Како си дошла на идеју да напишеш овако леп рад? Свидели су ми се ти и ти делови…“ Или, дете је кренуло на време у школу, а често касни: „Морам да приметим како си се добро организовао и све стигао на време да урадиш! Како си у томе успео?“
Ово важи и за мањи узраст, али посебно за тинејџере, који често добијају критике, приговоре и жалбе због лошег понашања или резултата. Током недеље потражите начине да својој деци дате до знања колико су јединствена, шта цените код њих… Будите радознали. Сазнајте да ли постоји нешто што би желели да други људи код њих примете, а онда имате задатак управо то и да препознате у понашању и укажете детету.
Хумор као кец у рукаву
Разумем, греше и треба да науче лекцију. Међутим, сви грешимо. Не морамо увек да критикујемо, некада је боље да кроз шалу прокоментаришемо. Ако је ћерка ошишала шишке кријући, можемо се нашалити: „Па што не кажеш да хоћеш да будеш фризерка? Платићемо ти курс!“ 😊
Договор кућу гради
Склапање договора је једна верзија давања и узимања, концепта који код тинејџера даје осећај правичности и логике.
Будући да тинејџери могу бити толико усредсређени на себе и очекивати да ће се свет окретати око њих, склапање договора може мотивисати тинејџере када све друго закаже.
На пример: Ако ћерка жели да јој гардероба буде чиста, њен задатак је да своју прљаву гардеробу стави у корпу.
Ако јој је потребан новац за нешто што јако жели, можете предложити на пример: „Сваки пут када од куће понесеш ужину уместо да је купиш, тај новац можеш да одвојиш за… “
Питајте и њих да предложе договоре…
Тинејџери желе да знају ЗАШТО
Тинејџери често преиспитују ауторитет. Питају се зашто нешто раде, зашто је то битно. Траже логику и смисао.
Једна мама у разговору ми је рекла: „Научила сам да најбоље функционишем са Таром када јој објашњавам корист доброг рада/труда. Користим сваку прилику да јој укажем на то. Кад нешто научи ново, подижем је на следећи ниво са више информација, а затим истичем оно што њој може бити кул у учењу.“
Ово јесте добар начин да се приближимо једном тинејџеру на ненаметљив начин. На пример: Када уче о планетама можете их заинтересовати причом да неки људи верују да постоји много више планета и објаснити им тај став. Онда покушајте да им помогнете да формирају свој. “Шта ти мислиш, да ли постоји још галаксија, поред наше? Зашто?”
Некада им је потребно да им помогнемо да задатак који им изгледа јако тешко могу да поделе на неколико мањих задатака. Примера ради: Ако имају лектиру од 100 страна и имају рок, колико је потребно да прочитају дневно, да би стигли на време. Додатно, дискусија о књизи може учинити забавнијим тај задатак. Наравно, ако чекају два дана пре рока да крену са читањем, вероватно ће тражити да им тог дана оправдате изостанак из школе.
Породични састанци
Уведите породичне састанке током којих можете користити следећу технику са четири корака за решавање заједничких проблема:
1. Тинејџер дели своја питања/проблеме и циљеве.
2. Родитељ дели своја питања/проблеме и циљеве.
3. Ако су циљеви тинејџера и родитеља сувише супротни онда се ради брејнсторминг или “олуја идеја” где родитељи и дете дају своје предлоге и опције како доћи до компромиса.
4. Тинејџери и родитељи бирају опцију која им је у реду и испробају на кратко.
Имате за сад пар предлога које можете применити са својим тинејџером, али у наредном периоду биће још текстова на ову тему…
Аутор: Јелена Марушић, психолог и оснивач Компас васпитања