Сећате ли се како се енглески учио у школи кад сте ви били ђак? Глаголске таблице, преписивање реченика, тестови који су више изазивали стрес него интерес. А онда, када сте први пут отпутовали или покушали да разговарате са неким ко говори енглески – стид. Научили сте језик, али нисте знали да га користите.
То је због тога што дечји мозак није програмиран да на тај начин учи.
Како дете може да научи језик не знајући да учи?
Звучи превише добро да би било истинито, али постоји научно објашњење. Дечји мозак учи језик на исти начин на који је научио матерњи – кроз понављање, контекст и интеракцију. Не кроз граматичка правила која ће заборавити за месец дана, већ кроз природну комуникацију.
Школе које примењују овај приступ заправо враћају учење језика у његов оригинални облик. Уместо да дете учи о језику, оно једноставно комуницира на језику. Разлика је огромна.
Шта то значи у пракси?
Замислите час где предавач од првог тренутка говори само енглески. Нема превода, нема објашњења на српском, нема „а шта ова реч значи?“ питања. Звучи застрашујуће, зар не? Али деци то уопште не смета.
Кроз игру, песму, приче из дечјих магазина и креативне радионице, деца природно повезују речи са радњама, ситуацијама, емоцијама. Када предавач покаже јабуку и каже „apple“ десет пута у различитим контекстима, дете то запамти боље него да је прочитало у уџбенику.
Berlitz метода, која се користи више од 140 година широм света, заснива се управо на овом принципу. Потпуно урањање у језик, без иједне речи на матерњем језику током часа. Прво делује немогуће, али након неколико седмица деца спонтано почињу да одговарају на енглеском – и то им је потпуно природно.
”У Berlitz-у је фокус на конверзацији и активној употреби језика. Граматика се не учи на сувопаран начин као у школама, где деца само пишу правила и уче их напамет, већ кроз практичне ситуације и природан контекст. Часови су забавни и осмишљени тако да деца уче кроз игру, док највећи део часа заправо проводе користећи језик. Професор је ту да их усмерава, исправља и подстиче да се изразе самостално.” – каже Нина Николић из ове школе.
Она додаје и да се у Berlitz школи страних језика не учи само енглески језик.
”Поред енглеског, најчешће се уче немачки, шпански и италијански, али Берлитз у својој понуди има курсеве свих језика, у зависности од интересовања и потреба полазника. За децу су нам тренутно у понуди енглески и немачки, два најважнија развојна језика.” – каже наша саговорница.
Када почети?
Идеално време за почетак учења страног језика је између 4. и 11. године. У том периоду деца имају највећу способност да усвоје изговор скоро идентичан матерњем говорнику, а језик им постаје „други матерњи“ уместо „страног“ који уче из књига.
Али то не значи да је после касно – само значи да је ово период када учење иде најлакше и када деца могу да стекну предност коју ће носити кроз цео живот.
А што се тиче резултата?
Родитељи често нису сигурни да ли њихово дете заиста напредује када се на часовима „само игра“. Онда крену на путовање и чују своје седмогодишње дете како самостално наручује храну на енглеском или разговара са инструктором скијања – без стида, без размишљања, потпуно природно.
То је прави тест. Не оцена у школи, већ способност да се дете служи језиком у реалној ситуацији.
Где се одржавају часови?
Berlitz у Србији има центре у Београду (Славија, Нови Београд, Баново Брдо, Дедиње) и Новом Саду. Поред тога, нова локација на Београду на води – у чуваоници Kinderland – омогућава родитељима да комбинују боравак детета у модерном простору са часовима енглеског.
Часови се одржавају једном недељно (суботом или током радних дана, зависно од групе), трају 2 сата и прилагођени су узрасту и нивоу знања детета. Групе су мале – максимално 4-6 деце – што значи да свако дете добија довољно пажње и времена да активно учествује.
Више од језика
На крају, учење страног језика у раном узрасту није само о томе да дете научи да каже „hello“ и „thank you„. То је о развијању самопоуздања, отворености према другим културама, способности комуникације и, наравно, о стварању могућности које ће им користити цео живот.
Сваки велики циљ заиста почиње малим кораком. А тај први корак може бити много лакши него што мислите – када дете кроз игру, осмех и дружење спонтано почне да говори нови језик.