Sećate li se kako se engleski učio u školi kad ste vi bili đak? Glagolske tablice, prepisivanje rečenika, testovi koji su više izazivali stres nego interes. A onda, kada ste prvi put otputovali ili pokušali da razgovarate sa nekim ko govori engleski – stid. Naučili ste jezik, ali niste znali da ga koristite.
To je zbog toga što dečji mozak nije programiran da na taj način uči.
Kako dete može da nauči jezik ne znajući da uči?
Zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali postoji naučno objašnjenje. Dečji mozak uči jezik na isti način na koji je naučio maternji – kroz ponavljanje, kontekst i interakciju. Ne kroz gramatička pravila koja će zaboraviti za mesec dana, već kroz prirodnu komunikaciju.
Škole koje primenjuju ovaj pristup zapravo vraćaju učenje jezika u njegov originalni oblik. Umesto da dete uči o jeziku, ono jednostavno komunicira na jeziku. Razlika je ogromna.
Šta to znači u praksi?
Zamislite čas gde predavač od prvog trenutka govori samo engleski. Nema prevoda, nema objašnjenja na srpskom, nema „a šta ova reč znači?“ pitanja. Zvuči zastrašujuće, zar ne? Ali deci to uopšte ne smeta.
Kroz igru, pesmu, priče iz dečjih magazina i kreativne radionice, deca prirodno povezuju reči sa radnjama, situacijama, emocijama. Kada predavač pokaže jabuku i kaže „apple“ deset puta u različitim kontekstima, dete to zapamti bolje nego da je pročitalo u udžbeniku.
Berlitz metoda, koja se koristi više od 140 godina širom sveta, zasniva se upravo na ovom principu. Potpuno uranjanje u jezik, bez ijedne reči na maternjem jeziku tokom časa. Prvo deluje nemoguće, ali nakon nekoliko sedmica deca spontano počinju da odgovaraju na engleskom – i to im je potpuno prirodno.
”U Berlitz-u je fokus na konverzaciji i aktivnoj upotrebi jezika. Gramatika se ne uči na suvoparan način kao u školama, gde deca samo pišu pravila i uče ih napamet, već kroz praktične situacije i prirodan kontekst. Časovi su zabavni i osmišljeni tako da deca uče kroz igru, dok najveći deo časa zapravo provode koristeći jezik. Profesor je tu da ih usmerava, ispravlja i podstiče da se izraze samostalno.” – kaže Nina Nikolić iz ove škole.
Ona dodaje i da se u Berlitz školi stranih jezika ne uči samo engleski jezik.
”Pored engleskog, najčešće se uče nemački, španski i italijanski, ali Berlitz u svojoj ponudi ima kurseve svih jezika, u zavisnosti od interesovanja i potreba polaznika. Za decu su nam trenutno u ponudi engleski i nemački, dva najvažnija razvojna jezika.” – kaže naša sagovornica.
Kada početi?
Idealno vreme za početak učenja stranog jezika je između 4. i 11. godine. U tom periodu deca imaju najveću sposobnost da usvoje izgovor skoro identičan maternjem govorniku, a jezik im postaje „drugi maternji“ umesto „stranog“ koji uče iz knjiga.
Ali to ne znači da je posle kasno – samo znači da je ovo period kada učenje ide najlakše i kada deca mogu da steknu prednost koju će nositi kroz ceo život.
A što se tiče rezultata?
Roditelji često nisu sigurni da li njihovo dete zaista napreduje kada se na časovima „samo igra“. Onda krenu na putovanje i čuju svoje sedmogodišnje dete kako samostalno naručuje hranu na engleskom ili razgovara sa instruktorom skijanja – bez stida, bez razmišljanja, potpuno prirodno.
To je pravi test. Ne ocena u školi, već sposobnost da se dete služi jezikom u realnoj situaciji.
Gde se održavaju časovi?
Berlitz u Srbiji ima centre u Beogradu (Slavija, Novi Beograd, Banovo Brdo, Dedinje) i Novom Sadu. Pored toga, nova lokacija na Beogradu na vodi – u čuvaonici Kinderland – omogućava roditeljima da kombinuju boravak deteta u modernom prostoru sa časovima engleskog.
Časovi se održavaju jednom nedeljno (subotom ili tokom radnih dana, zavisno od grupe), traju 2 sata i prilagođeni su uzrastu i nivou znanja deteta. Grupe su male – maksimalno 4-6 dece – što znači da svako dete dobija dovoljno pažnje i vremena da aktivno učestvuje.
Više od jezika
Na kraju, učenje stranog jezika u ranom uzrastu nije samo o tome da dete nauči da kaže „hello“ i „thank you„. To je o razvijanju samopouzdanja, otvorenosti prema drugim kulturama, sposobnosti komunikacije i, naravno, o stvaranju mogućnosti koje će im koristiti ceo život.
Svaki veliki cilj zaista počinje malim korakom. A taj prvi korak može biti mnogo lakši nego što mislite – kada dete kroz igru, osmeh i druženje spontano počne da govori novi jezik.