Jedna samohrana majka izazvala je buru oduševljenja i empatije kada je na svom Fejsbuk profilu podelila priču o važnoj lekciji koju je naučila od svoje ćerke. Prevodimo je za vas, jer verujemo da je važno da je što više roditelja pročita.
„Moja ćerka poslednji put je videla svog biološkog oca kad je imala četiri godine. Danas ima 11. Kada je imala dve godine, njen otac me je kontaktirao i pitao da li može da se odrekne očinstva kako ne bi morao dalje da plaća alimentaciju. Pristala sam. Nisam želela da moje dete preživljava nove traume i nisam bila spremna da mu dozvolim da joj iznova i iznova lomi srce. To da mu ne dam priliku da je još milion puta razočara bio je dovoljan razlog za mene da se odreknem alimentacije.
Nikad je nisam lagala o tome ko je i gde je njen otac. Uvek sam se trudila da na sva njena pitanja odgovorim tačno, ali u skladu s njenim godinama, da može da razume.
Kada je imala četiri godine, njen otac me je kontaktirao. Rekao je da mu je dijagnostifikovan rak i da bi želeo da je vidi. Izdvojila sam dan za to i susreli smo se u parku. Ostao je s nama 20 minuta i otišao. Od tad se više nikad nije javio.
Prošlog leta naleteli smo na jednog njegovog prijatelja koji je prokomentarisao kako moje dete liči na njegovu drugu decu. Ispričao nam je kako on sada ima novu porodicu. Stomak mi se stegao pri pomisli na to kako se moje dete oseća u tom trenutku. Naglo sam prekinula razgovor i sa ćerkom krenula kući. Tada sam je videla kako se smeška. Rekla je: ‘Mama… On je naučio kako da bude TATA. To je baš lepo. Drago mi je zbog njegove dece.’
I to je bio dan kada sam od svoje jedanaestogodišnje ćerke naučila sve što treba da znam o praštanju…”
