Храњење деце понекад може заиста бити напорно (ово је еуфемизам). Моје најстарији син је био, и још увек је, изузетно избирљив. А обдаништанац је хронично опседнут слаткишима и ретко ће седети за столом дуже од три минута одједном. Оброци могу понекад бити прави хаос, али такође знам да је чак и то нормално окружење.
Ипак, сати између времена када се врате из школе и одлазе у кревет, често су потпуно хаотични, поготово када је у питању храњење. Ниједно од њих не једе ручак у школи или једу врло рано, око 11:30, а када се врате из школе, мртви су гладни. Не мислим само мало гладни. Мислим ГЛАДНИ. Мислим, „нахрани ме сада или ћу лежати на поду и плакати 25 минута док не добијеш мигрену“ гладан. Сећам се како сам и ја била гладна када сам се враћала кући из школе. Дакле, морала сам да прибегнем неким једноставним оброцима као што су кроасани, питице, Бонжите – све што је брзо, релативно здраво и једноставно. Али они никако да дочекају вечеру, па настављају са тим ужинама током целог поподнева. И онда, као што можете замислити, вечера је у основи била шала. Или, није било никакве видљиве вечере. Било је супер-досадно и збуњујуће.
И само тако, пре неког времена ми падне напамет: Шта ако само почнем да им дајем вечеру од 16-17 часова, када су очигледно гладни? Као један здрав оброк и одложити ону ужину за касније? Па, овај мали план је имплементиран већ неколико месеци, и дозволите ми да вам кажем: то је најбоља идеја икада. Тешко је понекад спремити леп заједнички оброк, тако рано, али са друге стране они су истински гладни и поједу све што им дам. И није чак ни толико тешко организовати се. Оно што ја кувам није ништа фенси. Купус, пасуљ, шпагете, пилав, грашак… И све једу. Чак и салату. И то је боља и квалитетнија храна уместо неких ужина-грицкалица које су до тад јели, што је само кварило њихов апетит за вечеру. Тако да они обично једу ову рану вечеру пре него што ураде домаћи задатак, што значи да су добро нахрањени и срећни када је у питању рађење домаћег, али и за остатак вечери.
Али, могли бисте да питате, ако једу толико рано, зар не буду гладни негде пре спавања? Касније имају ону ужину под условом да буде што је здравија могућа. У сваком случају грицкање пре и после вечере је смањено.
А ја? Да ли ја једем вечеру? Па, заправо, често то радим. Као и већина родитеља, ја сам последња која леже. Понекад имам рани доручак, рани ручак и рану вечеру. Можда не баш рану као деца, али гледам да поједем тањир доброг и здравог у 4:30 или 5. Онда поједем малу ужину након што деца оду у кревет.
Дакле, моја деца вечерају у 15 или 16 часова. Вероватно звучи чудно некима, али заправо, када сам поделила ово искуство са неколико пријатеља, рекли су ми да и они то прилично често раде.
И за крај ево мог мота: Храните своју децу, када су гладна. Увек радите оно што одговара вама и вашој породици. Све остало су глупости. Пријатно!
Приредила А. Максимовић