Ближи се Дан жена, па ће ђаци ових дана сигурно писати саставе на теме као што су „Моја мама“, „Женска особа коју много волим“, „Моја бака“ и слично.
Примери састава на поменуте теме налазе се у наставку, али не да бисте их преписали, већ да би вам послужили као модел и инспирација.
Драга личност мог детињства
Драга особа о којој желим да пишем је моја мама. Она се зове Милица и има 28 година.
Моја мама има дугу црну косу. Има браон очи пуне љубави и пажње. Њен поглед је мио. Руке су јој веома нежне. Још од малих ногу, док ме је хранила кашицом и певала најлепше успаванке, осетио сам њену топлоту и сигурност. Тако је и остало. Највише волим да будем у њеној близини.
Из школе ме дочекује са широким осмехом и сваки дан ме пита: “Мили мој, како је било у школи?” Мама увек нађе времена да ме саслуша и посаветује. Помаже ми око школе. Када је понекад наљутим, будем тужан. Онда се трудим се да је орасположим и кажем јој колико је волим.
Свако вече пред спавање, сестри и мени прича приче. Тада брзо и лако утонемо у сан. Поред ње се осећам безбрижно и заштићено.
Могао бих још много рећи. Обећао сам мами да ћу јој узвратити за сав труд и љубав коју ми пружа, тако што ћу бити добар и послушан. Она ће бити поносна на мене, јер ћу се увек трудити да одржим дато обећање. Знам да јој је најважније да будем добар и поштен човек.
Моја мама
Мислим да сам срећно дете, јер имам пуно драгих особа око себе. Могао бих да пишем о сваком од њих, али ми је ипак најдража моја мама.
Она се зове Јелена. Има браон очи, смеђу косу и средње је висине. Воли да се шали и да нас засмејава. Мама је јако вредна и увек се труди да нам ништа не недостаје. Она је искрена, драга и љубазна особа. Воли да помаже свима, посебно мени и брату. Са њом о свему можемо да разговарамо. Понекад се и наљути на мене и брата, али то је брзо прође. Има племенито срце и свакога разуме.
Труди се да нас васпита да будемо добри људи. Често нас саветује о разним стварима: како да се облачимо, како да се понашамо у друштву, како да се понашамо према старијима. Воли и да се игра са нама. Када имамо времена, заједно идемо у вожњу бициклима. У томе посебно уживам.
Када ме нешто боли мама је увек поред мене. Највише волим када сам у њеном топлом загрљају, јер тако све брже прође. Њена душа и руке су лековите.
Трудићу се да је никада не разочарам и да увек буде поносна на мене, као што сам и ја на њу.
Моја дивна мама
Најлепша мисао која ми може пасти на памет, увек је о мами.
Моја мама се зове Марија. Она је јако лепа. Не знам да ли се то може преточити у речи, али ћу покушати. Има кратку смеђу косу коју често веже у реп и још тамније очи које су пуне љубави и топлине. То је нешто што се прво примети код ње.
Она ме никада не грди. Када нешто погрешим увек то решавамо разговором. Сваки мој дан учини лепшим. Она увек зна када сам тужна, иако јој то не кажем. Када имам проблем, увек ми да савет који никада нећу заборавити.
Обично је по цео дан на послу. Када дође кући, заједничко време проведемо на најбољи могући начин. Она ме научила да кувам, цртам, распремам, пишем, рачунам… Прави са мном разне макете, украсе за моју собу, слаже Лего коцкице и пуззле. Учи ме како да правим разлику између добрих и лоших људи. Води ме у луна-парк, у биоскоп и у дуге шетње. Када сам болесна, брине о мени. Кува ми најлепше чајеве и јако укусне супице. Подржава ме у свему што радим.
На свему овоме написаном, велико хвала мојој дивној мами!
Моја бака
Особа коју волим највише на свету, после маме и тате, је моја бака.
Њено име је Весна. Рекла ми је да је име добила по јунакињи неког старог филма и да то име значи пролеће. А то јој баш одговара. Када сам са њом , осећам се као да је пролеће. Увек је ведра, насмејана и спремна да ради све са мном. Никада јој ништа није тешко и никада није уморна.
Моје омиљено место је у њеном топлом и нежном загрљају. Не желим да престане да ме грли и љуби.
Она је средњег раста, има кратку проседу косу, тамно смеђе очи које су лепе и топле. Има нежну кожу и топле руке. Када се она смеје и ја морам да почнем да се смејем.
Бака се увек труди да ми спреми укусна јела која волим. Често правимо колаче које украшавамо. И увек ми испуњава жеље. Игра се са мном, чита ми приче. И ја њој читам приче. Решавамо укрштене речи, бојимо и цртамо. Чак и учимо заједно.
Уз баку сам научила да кувам по нешто, месим хлеб и колаче, ушивам дугмиће, правим луткама хаљине. Једино ми штрикање никако не иде!
Волим своју баку највише и волела бих да сам стално са њом. То није могуће, јер не живимо заједно. Зато често одлазим код ње, јер се поред ње осећам лепо!