Bliži se Dan žena, pa će đaci ovih dana sigurno pisati sastave na teme kao što su „Moja mama“, „Ženska osoba koju mnogo volim“, „Moja baka“ i slično.
Primeri sastava na pomenute teme nalaze se u nastavku, ali ne da biste ih prepisali, već da bi vam poslužili kao model i inspiracija.
Draga ličnost mog detinjstva
Draga osoba o kojoj želim da pišem je moja mama. Ona se zove Milica i ima 28 godina.
Moja mama ima dugu crnu kosu. Ima braon oči pune ljubavi i pažnje. Njen pogled je mio. Ruke su joj veoma nežne. Još od malih nogu, dok me je hranila kašicom i pevala najlepše uspavanke, osetio sam njenu toplotu i sigurnost. Tako je i ostalo. Najviše volim da budem u njenoj blizini.
Iz škole me dočekuje sa širokim osmehom i svaki dan me pita: “Mili moj, kako je bilo u školi?” Mama uvek nađe vremena da me sasluša i posavetuje. Pomaže mi oko škole. Kada je ponekad naljutim, budem tužan. Onda se trudim se da je oraspoložim i kažem joj koliko je volim.
Svako veče pred spavanje, sestri i meni priča priče. Tada brzo i lako utonemo u san. Pored nje se osećam bezbrižno i zaštićeno.
Mogao bih još mnogo reći. Obećao sam mami da ću joj uzvratiti za sav trud i ljubav koju mi pruža, tako što ću biti dobar i poslušan. Ona će biti ponosna na mene, jer ću se uvek truditi da održim dato obećanje. Znam da joj je najvažnije da budem dobar i pošten čovek.
Moja mama
Mislim da sam srećno dete, jer imam puno dragih osoba oko sebe. Mogao bih da pišem o svakom od njih, ali mi je ipak najdraža moja mama.
Ona se zove Jelena. Ima braon oči, smeđu kosu i srednje je visine. Voli da se šali i da nas zasmejava. Mama je jako vredna i uvek se trudi da nam ništa ne nedostaje. Ona je iskrena, draga i ljubazna osoba. Voli da pomaže svima, posebno meni i bratu. Sa njom o svemu možemo da razgovaramo. Ponekad se i naljuti na mene i brata, ali to je brzo prođe. Ima plemenito srce i svakoga razume.
Trudi se da nas vaspita da budemo dobri ljudi. Često nas savetuje o raznim stvarima: kako da se oblačimo, kako da se ponašamo u društvu, kako da se ponašamo prema starijima. Voli i da se igra sa nama. Kada imamo vremena, zajedno idemo u vožnju biciklima. U tome posebno uživam.
Kada me nešto boli mama je uvek pored mene. Najviše volim kada sam u njenom toplom zagrljaju, jer tako sve brže prođe. Njena duša i ruke su lekovite.
Trudiću se da je nikada ne razočaram i da uvek bude ponosna na mene, kao što sam i ja na nju.
Moja divna mama
Najlepša misao koja mi može pasti na pamet, uvek je o mami.
Moja mama se zove Marija. Ona je jako lepa. Ne znam da li se to može pretočiti u reči, ali ću pokušati. Ima kratku smeđu kosu koju često veže u rep i još tamnije oči koje su pune ljubavi i topline. To je nešto što se prvo primeti kod nje.
Ona me nikada ne grdi. Kada nešto pogrešim uvek to rešavamo razgovorom. Svaki moj dan učini lepšim. Ona uvek zna kada sam tužna, iako joj to ne kažem. Kada imam problem, uvek mi da savet koji nikada neću zaboraviti.
Obično je po ceo dan na poslu. Kada dođe kući, zajedničko vreme provedemo na najbolji mogući način. Ona me naučila da kuvam, crtam, raspremam, pišem, računam… Pravi sa mnom razne makete, ukrase za moju sobu, slaže Lego kockice i puzzle. Uči me kako da pravim razliku između dobrih i loših ljudi. Vodi me u luna-park, u bioskop i u duge šetnje. Kada sam bolesna, brine o meni. Kuva mi najlepše čajeve i jako ukusne supice. Podržava me u svemu što radim.
Na svemu ovome napisanom, veliko hvala mojoj divnoj mami!
Moja baka
Osoba koju volim najviše na svetu, posle mame i tate, je moja baka.
Njeno ime je Vesna. Rekla mi je da je ime dobila po junakinji nekog starog filma i da to ime znači proleće. A to joj baš odgovara. Kada sam sa njom , osećam se kao da je proleće. Uvek je vedra, nasmejana i spremna da radi sve sa mnom. Nikada joj ništa nije teško i nikada nije umorna.
Moje omiljeno mesto je u njenom toplom i nežnom zagrljaju. Ne želim da prestane da me grli i ljubi.
Ona je srednjeg rasta, ima kratku prosedu kosu, tamno smeđe oči koje su lepe i tople. Ima nežnu kožu i tople ruke. Kada se ona smeje i ja moram da počnem da se smejem.
Baka se uvek trudi da mi spremi ukusna jela koja volim. Često pravimo kolače koje ukrašavamo. I uvek mi ispunjava želje. Igra se sa mnom, čita mi priče. I ja njoj čitam priče. Rešavamo ukrštene reči, bojimo i crtamo. Čak i učimo zajedno.
Uz baku sam naučila da kuvam po nešto, mesim hleb i kolače, ušivam dugmiće, pravim lutkama haljine. Jedino mi štrikanje nikako ne ide!
Volim svoju baku najviše i volela bih da sam stalno sa njom. To nije moguće, jer ne živimo zajedno. Zato često odlazim kod nje, jer se pored nje osećam lepo!