Моје дете је боље од твог, ња ња!
Шетам ја тако данас по бутику, у сектору за децу, гледам ствари за сина, и не могу да не чујем разговор две мајке, које се не познају, али ипак започеше конверзацију. Једна мајка је држала седмомесечну кћеркицу, а друга деветомесечног сина:
– „Јао, како сте мали, колико имате? СЕДАМ МЕСЕЦИ!?“ (у фазону, ју што је ситна, мислила сам да има два)
– „А ви, колико зуба имате? САМО ДВА!?“ (У фазону, како само два а девет месеци, до сад је требало да има и седмице)
И тако.. не могу да се начудим количини пакости и такмичарског духа који поседују ове мајке. Kамо среће да су усамљени случајеви.
Чему надметање? Добија ли се нека награда за квалитетнију бебу? Ако се добија, зашто сам ја, као Kоштуница, о томе необавештена?
Докле ћете имати потребу да се надмећете са другим мајкама? Зашто гајите искомплексирану децу? Да, ваша деца ће сутра постати искомплексирана, јер уз такве родитеље расту.
Ваша деца ће због својих изопачених родитеља вечито имати комплекс доказивања и надметања; то се преноси с колена на колено. А онда ће малтретирати своје вршњаке, оне слабије од себе, од силне жеље да се докажу пред другима.
Шта вам представља надметање са другим родитељима?
Понашате се као керови у терању. Kао мужјаци који се боре око женке. Само, не знам шта је у нашој, људској верзији женка… ах, да, осећај супериорности.
Е па, тај осећај супериорности показује да сте на много начина заправо много несигурни у себе, и незадовољни собом и својим животом.
И, један шамар за крај – не, ваша деца нису савршена, најпаметнија, најнапреднија, најлепша.. удахните дубоко, и сварите ту чињеницу.
Аутор: Немајка