Kњижевност Моме Kапора одише лаким стилом, једноставним, јасним конструкцијама реченице, али и јаком поруком. Заинтересованост за његова дела је све више расла, да би данас у опусу његових дела било двадесетак издатих књига које се преводе на различите светске језике. Најпознатија његова дела су: Уна, Белешке једне Ане, Kњига жалби, Сања, Последњи лет за Сарајево…
Момо је писао о љубави, женама, политичкој ситуацији, о Београду који је толико волео и уопштено о животу. Умео је да увуче читаоце у начин размишљања својих ликова, тако да се са њима свако може врло лако идентификовати. У следећим цитатима намерно је прескочен врло познати цитат После љубави из књиге Уна.
Момо Kапор има небројено других добрих цитата поред овог.
Момо Kапор – Скитам и причам… тачније, пишем
„Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело!”
„Ја уопште мислим да најчуднији људи изгледају врло конвенционално, врло стандардно. Јер човек који је заиста чудан изнутра, онај који је у дубоком неспоразуму са светом који га не прихвата и не схвата, не осећа никакву потребу да се украшава споља, да привлачи ичију пажњу. Напротив! Он жели да се сакрије. Има ли чуднијег људског створења од Kафке, на пример, а он је готово читавог живота радио у једном осигуравајућем друштву у Прагу, не разликујући се споља од осталих чиновника.”
„Можда се срећа састоји у томе да на време престанемо са трком за срећом? Да стигнемо до живота пре но што нам лекари забране пушење, алкохол, храну, купање, сунчање и љубав?”
„Данас свако има мобилни телефон, али многи немају коме да телефонирају. Никада саставити сва добра.”
„Тежи и од грађанског и од верског рата је онај који свако води сам у себи.”
„Ствари не вреде онолико колика им је цена, већ онолико колико смо у њих уложили љубави.”
„Видите, драга моја – рекао је другарици Митровић – свет је данас исувише слојевит да би се могао обухватити или објаснити само једном идеологијом, ма колико она била напредна, авангардна и свеспасавајућа… Хтели ми то или не, можемо рећи да живимо у доба кризе идеологије.”
„Ходајући, учио се да живи без Уне. Да корача, истина, као реконвалесцент, али, ипак, да корача. Да једе. Да пије сам. Да дише, да спава, да се смеје, што му је најтеже полазило за руком.”
„Тражи се једна половна недеља, без вести о несрећама и ратовима! Траже се пријатељи, макар дотрајали, сви они ишчезли, расељени, изгубљени, пожењени, траже се сви они што су нас разносили комад по комад, део по део: делове нашег времена, наше љубави, траже се да врате љубав.”
„Човек може да каже да му живот није промашен ако може бар једну једину ствар да уради боље од других.”
„Нова година је за аматере, за оне који никада не остају после поноћи у кафанама.”
„Не треба се плашити самоће. Она је племенита, она је део нашег живота, баш као и окупљање. Али њу не може свако да издржи! Она није за слабе, који непрестано морају да буду окружени другима да би заборавили колико су слаби. И не може свако из своје самоће, попут шкољке, обликовати бисер и поклонити га другима. Јер, познато је: не прави свака шкољка бисер.”
Извор: kultivisise.rs/