На тренутак замислите како бисте се осећали да сте несамостални и да у свему зависите од помоћи друге особе. Сигурно бисте сумњали у себе, не би били самоуверени, ослањали бисте се на помоћ других, потцењивали би друге као последицу својих личних комплекса немоћи, били би осетљиви на критику, јер сте и сами несигурни у себе, бежали би од одговорности. Није лако и пријатно зависити од других, зар не?
А сада бих вас замолила да замислите дете које пасивно стоји док га родитељ умива, пере му руке и брише пешкиром, пере му зубе, облачи га, обува га, облачи му јакну, ствља капу, приноси му воду, брише за њим уколико проспе нешто итд. Шта мислите, како се осећа дете које је несамостално? Вероватно има потребу да одрасли увек буду поред њега не би ли му испунили сваку жељу, није мотивисано, најчешће је пасивно, нема концентарцију када ради нешто, често буде исфрустрирано ако не успе да заврши нешто, љуборно је на другаре и покушава да им се свети, стално му је досадно, размажено је, дете је несигурно и крије своје мане непристојношћу, наметљивошћу или агресивношћу.
Најгоре је то што детету себично понашање неће олакшати живот, оно неће моћи да изгради и негује здраве односе јер, осим родитеља, нико неће желети да прихвати његову размаженост.
На жалост, већина родитеља ускрћује својој деци могућност да буду самостална иако често деца сама покажу интересовање за тим. Чувене реченице, „Ти си још мали за то.“, „Немој да сипаш воду, просућеш је.“, „Види шта си урадио, нећу ти никада више то дати.“ наводе дете да сумња у своје способности. Пружите својој деци шансу да вежбају и овладају животним вештинама, не одређујте им за шта су способна, а за шта нису. Изненадићете се колико ствари деца могу да ураде сама.“Није свака помоћ заиста корисна!“
Суштина је да обезбедите својој деци да се слободно крећу кроз простор, да ствари које користе буду на њиховој висини и да им буду доступне, и на тај начин им омогућите да развију своју самосталност. Зашто себе не би поштедели, а дете научили одговорности? На пример, дете је жедно и уместо да свакодневно макар десет пута чујете чувену реченицу „Мама, жедан сам, донеси ми воду.“, обезбедите му да може само да је сипа. А то значи, да у малом бокалу од 0,33 или 0,5 мл буде увек воде, поред њега мала стаклена чаша и да то стоји на месту, доступно детету. Када је жедно отићи ће и само ће сипати воду. Исто важи за пресвлачење, посебно у периоду одвикавања од пелена. Обезбедите му корпу са његовим чистим стварима, и уколико се упишки нека се скине, само узме своје суве и чисте ствари, а прљаве може однети у корпу за прљав веш. На овај начин се дете учи реду, одговорности и јача своју личност, јер му шаљемо поруку и подржавамо га да је оно способно да уради нешто само.
Нада Тодоровић, Монтесори вртић Дечија кућа
Извор: www.decijakuca.rs