Rođendani su deci izuzetno važni. I to ne oni koji su važni nama. Prvi rođendan koji roditelji obično sa ushićenjem organizuju, deca i ne pamte niti ga razumeju. Isto tako i nekoliko narednih, pa sve do predškolskog uzrasta kad im to postaje stvarno važno. A tad već počinjemo da se pitamo – moramo li baš da pozovemo celo odeljenje na rođendan? U većim gradovima odeljenja imaju i po 25 i više đaka, a kad se na taj broj dodaju braća i sestre od tetke i kumovi, ispada da se pravi rođendan za bar 30 mališana. Da li je to baš razumno? I da li je potrebno?
Jedna mama na portalu Scarymommy.com postavila je baš ovo pitanje i pozvala roditelje da prekinu tu praksu.
„Možemo li, molim vas, da prestanemo da pozivamo ceo razred na rođendane?! Pre nego što me nazovete bezosećajnom, dopustite mi da vas uverim da razumem zašto ovaj fenomen postoji,“ počela je priču o ovoj temi mama Sem Dejvidson, pa nastavila: „Dok su deca mala, važno je da se osećaju delom zajednice, da ne budu izostavljeni. Razumem značaj inkluzivnosti i izbegavanja situacija koje bi potencijalno mogle dovesti do toga da neko dete bude povređeno, jer nije bilo uključeno.“
Ali ova mama postavila je i logično pitanje – šta je sa roditeljima koji imaju troje ili više dece? Da li oni treba da odvoze decu na sve te rođendane i prave iste takve velike žurke za svu svoju decu?
„Za mene je to 40-ak potencijalnih rođendanskih zabava — plus onih nekoliko za mog predškolca i srednjoškolca. Potencijalno 40 oznaka na kalendaru, 40 odvoženja i skupljanja, 40 mogućih zahteva da ostanem i družim se s roditeljima koje ne poznajem, 40 poklona za kupiti. Ne mogu da postignem ni sve školske, sportske i aktivnosti u svojoj kući,“ kaže ova mama.
Ima li uopšte smisla sve to? Da li je potrebno detetu da odlazi na više od 20 rođendana u godini? I da li je slavljeniku potrebno da su tu uz njega i drugari s kojima se vrlo retko ili nikad ne igra? I ok, otići ćete na one rođendane na koje možete, ali šta kad dođe rođendan vašeg deteta? Možda neko jednostavno ne može da priušti da pozove više od 20 dece na rođendan. I sasvim je u redu ne pozvati, ali ako zovu svi (ili skoro svi), a tvoje dete ne, šta onda?
Praksa pozivanja cele grupe na rođendan je novijeg datuma i potpuno besmislena. Decu svakako treba da učimo empatiji i ako postoji u odeljenju neko koga iz bilo kog razloga izbegavaju, pa baš njega pozovite, uz decu s kojima se vaše dete druži. Ali nemoguće je da je ijednom detetu potrebno 25 drugara na rođendanu. To su proslave koje gube smisao, iscrpljuju roditelje, opterećuju budžet i postavljaju nerealne standarde.
Do deset stvarno dobrih drugara uz bliske rođake više je nego dovoljno za proslavu u kojoj će dete uživati.