О томе да је досада добра јер она рађа креативност често се говори и пише. Мозак, тврди Ранко Рајовић, не воли досаду јер је она непријатна. Зато дете ком је досадно тражи решење да тај осећај прекине, па ће, ако ми не пожуримо да му тај проблем решимо, пронаћи неку забаву само. Досада је оно што их тера да буду маштовити, а онда и да, кад пронађу активност којом ће прекратити време, развијају оне вештине које подстиче та конкретна активност. Ако одлуче да слажу слагалицу, изађу напоље, или да узму пластелин, нису само прекратили досаду. Они ће, кроз те активности, развијати и своју моторику, логичко мишљење, снагу…
Међутим, на један мало другачији начин је о досади говорио најбољи тенисер свих времена. У једном подкасту испричао је причу о томе како је реаговао када му се син пожалио да му је досадно.
”Баш недавно сам се са својим сином, он има 10 година, играо на имању мојих родитеља крај језера. Играли смо пинг-понг, па фудбал, возили смо кајак… провели смо неколико активних сати. А онда сам ја узео да радим нешто друго, да би ми он пришао и пожалио се да му је досадно.” – испричао је Новак и наставио:
”Сео сам с њим и рекао му да је то потпуно у реду. ’Пре свега, имао си веома активно јутро. А друго, ако ти је досадно, не значи да мораш одмах, истог секунда да узмеш књигу или екран или било шта да прекратиш досаду. Мораш да научиш и да будеш сам са својим мислима. А ако ти није лепо да ти буде досадно у кући, изађи напоље. Узми сок, седи, гледај у небо.’ рекао сам му. И мислим да је то заправо много лакше рећи него урадити. Заиста бих волео да моја деца науче да им буде потпуно у реду да се досађују. Јер то су тренуци кад добијају шансу да буду сами са својим мислима, посебно оним које су можда потискивали кад им пажњу одвуче нешто друго.” – рекао је Новак Ђоковић.