Просечна плата у Србији је 400 евра. Око 90% жена не може да добаци ни до овог просека. Финансијски се ослањају на партнера и породицу, и надају најбољем. Њихов положај може да се промени уз добру стратегију. Имам неколико предлога, надам се да их имате и ви.
Генерално гледано, изазов је да будете добро плаћена мама која подиже своју децу. Посебно је тешко у сиромашном друштву које се из патријархалног креће ка помахнитало капиталистичком.
Моја прича
Са мастером сам радила свашта: од симултаног превођења на важним састанцима и тренинзима до курирског разношења докумената, кувања кафе, служења кексића и Кардиопирина за директора. Била сам запослена код 8 различитих послодаваца – непријављена или по разноразним уговорима на одређено 5 година док ме коначно нису примили за стално.
Дакле, не гадим се посла.
Тренутно сам мајка двоје деце која седи код куће. Фирма је пукла. Нема више хитно-за-јуче радних задатака, испегланих комплетића и штикли. Сликамо воденим бојама и возимо тротинете. Кад заспе, бавим се собом.
Свој тренутни статус гледам као привремен, али ми се ни не трчи на секретарски посао за 300 евра, па онда натраг да преузмем двоје немирне болешљиве деце. И кућне послове које колико год да делите са партнером, увек више радите ви – нарочито све оне невидљиве ствари које нису усисавање и рибање купатила.
Не желим да будем извршни директор у корпорацији. Желим да радим и будем мајка. Тренутно уживам – успорила сам живот и спокојнија сам. Али се бојим интелектуалног пропадања и нећу да будем економски зависна и зато планирам да радим. За паре.
Подаци о женама у Србији
Кад смо код плате… Видели смо цифре из истраживања Института за социолошка истраживања Филозофског факултета који је покренуо Центар за маме. Обелодањен је на 8. март када права жена у медијима добијају на актуелности: скоро половина запослених жена (46,9%) има плату испод просека у Србији – између 150 и 300 евра.
Радила сам и за 200 евра (плус конзерве) и за 800 евра (плус исти толики регрес). И поред шароликог искуства питам се: да ли је реално да само 3,4% жена у Србији зарађује преко 700 евра?!
88,2% жена свакако спада у сиромашну категорију становништва, јер:
20,2% њих не ради,
6,4% су домаћице,
а стално запослених има само 49,5%.
Ево и података који се тичу зараде:
И у Европи су жене плаћене мање од мушкараца иако је већи проценат њих са факултетском дипломом. И наравно, ређе су на високим позицијама, јер су мушкарци и даље бољи кандидати за овакве услове рада. У сиромашним друштвима као што је наше оне су у још беднијем положају. Да не причам о својини – само 34% жена у Србији поседује некретнину.
Од Звезда до трња
Док се не удамо, ми смо радне жене које воде рачуна о себи, облачењу и које путују. Када стигну деца, већина нас се уруши финансијски и у професионалном развоју. На породиљском вам доста ствари једноставно испари из главе, јер је природа тако уредила. За то време ваше колеге напредују у каријери. Можете да их стигнете или кад оставите децу бабама или за неких 5-10 година.
Мора ли жена да ради мушки, јер подизање нових грађана није довољно важан посао? Посао који су започеле феминисткиње није завршен до краја, јер су нам потребне 4 руке и дан од 30 сати да све стигнемо.
Да би после породиљског наставиле са каријером, потребне су вам:
– бабе (данашње су 10 година старије него што су биле наше бабе и, самим тиме, не баш толико окретне),
– бебиситерка (што кошта 30-ак хиљада месечно, тј. горња граница просечне плате за коју жене овде иду на посао),
– вртић од ујутро до затварања ако спадате у срећну половину породица које су успеле да добију место у вртићу (и ето зашто родитељи често ту доводе инфективну децу),
– нека Рајка да вам одржава кућу (за бедне паре, али оне вама никако да претекну).
Неколико предлога да се женама побољша статус
– Треба им омогућити да раде од куће:
Чак и у „Пепи Прасету” мама ради од куће. Хало, у свету људи тако раде већ годинама. Погледајте Upwork: виртуелни асистенти, аналитичари, архитекте, преводиоци, рачуновође, копирајтери, дизајнери, програмери, писци садржаја, итд.
– Прилагодити едукације за тражена занимања женама – њиховим капацитетима и времену:
Према подацима Републичког завода за статистику из 2017. године, 68,1% домаћинстава има интернет, а мобилни – 90,5%.
Снимити курсеве и увести онлајн консултације да жене могу да их прате и од куће. Није то много пара за државни буџет, само мало додатне организације.
– Омогућити скраћено радно време мајкама:
У великом броју западноевропских земаља жене са малом децом раде мање од 40 сати недељно. У Данској просечна жена ради 22 сата недељно иако деца крећу у вртић већ са годину дана. Јесте да је наше породиљско и даље међу најдужима у свету, али брига о детету се не завршава када оно напуни 11 месеци. А, ето, постоји и Шведска где и тате морају на породиљско.
– Обезбедити довољан број места у вртићима:
Код нас у блоку основна школа зврји полупразна. Моји близанци не иду у државни вртић 100 метара од школе, јер нема места. Хоће ли неко сабрати 2 и 2?
– Смањити дажбине за самосталне предузетнике и хонорарце:
Верујем да би се тада много више фризерки, физиотерапеута, лингвиста, итд. пријавило да саме себи уплаћују стаж.
– Смањити дажбине за послодавце где су жене у сталном радном односу ради смањења рада на црно:
Много је скупо да вас приме у стални радни однос, па или не постојите на папиру или вам дају уговоре на одређено, прекидају стаж, мењају радно место, итд.
Пошто жена овде зарађује испод српског просека, углавном не поседује некретнину и третира се као главни и одговорни уредник за већину кућних послова, можемо да закључимо да је она по прилично обесправљена. У случају да партнер дигне руку на њу, нема баш много опција где да иде и шта да ради. Сигурне куће су лепо место на одређено време, али то није реалан живот који жену чека након што оде од насилника.
Тако да форе „наталитет, родна равноправност” и чињеница да је у влади 6 жена, нама као женама ништа не значи. Хвала за геј премијерку, Зорану Михајловић и лепу Нелу, али колика је заправо моћ жена чак и у политици? Или ту неко други вози трактор, а оне отварају капију? И хвала на свим европским законима, али патријархална очекивања од младих жена се не смањују. Која је шанса да ће им се статус поправити у скоријој будућности? Жена је ту и кад роди (ако роди), а не само да рађа.
Ако верујете да је овај текст користан, поделите га са пријатељима кликом на једну од иконица доле.
Аутор: Мариа Милојковић, мама близанаца, писац онлајн садржаја и преводилац.
Као запослена у корпорацији и професор енглеског провела више од 10 година. Тренутно негује, учи, пише, расте и труди се да искористи сваки минут слободног времена да ужива насамо или једе црну чоколаду, а да је деца не виде. Ово је њен портфолио. Пратите је на Инстаграму, Твитеру иГугл Плусу.