Vasilije ima osam godina,
* nema mobilni telefon
* nema tablet
* nema računar
* nema satić smartić
* ne igra igrice
* u dečijoj sobi nema tehnike, ona je u dnevnoj…
Vasilije radi sve što deca rade i vole (dok se odrastao ne umeša i ne tutne čak i svojoj bebi mobilni ili tablet u ruke): igra se, istražuje, pita, zapitkuje, boravi u prirodi itd.
Naravno, Vasilije gleda TV, voli on i crtane i serije i filmove… Ali, daljinski upravljač je kontrola roditelja, a ne slobodna volja deteta.
Vasilije koristi mobilni telefon (roditeljski naravno): da uči strani jezik na nekoj od aplikacija; da sluša muziku kad na primer, putujemo; da istraži nešto, na primer najveći planinski vrh ili broj stanovnika nekog grada, države itd. Koristi ga sa svrhom učenja, a ne radi zabave.
Vasilije koristi računar (roditeljski naravno) u edukativne svrhe.
Vasiliju ne treba pomoć u učenju,
Vasilije sam radi domaće zadatke,
Vasije odlično čita,
Vasilije razgovora sa ljudima,
Vasilije je radoznao, aktivan.
VASILIJE JE DETE.
Možemo se igrati sa mnogim stvarima, ali ne i sa prirodom. Ljudski mozak i telo posluju po nekim prirodnim postulatima sa kojim čovek ne može da se igra. Ustvari može, ali je cena skupa.
DA DECA SUTRA BUDU ZDRAVI I SAMOSTALNI LJUDI,
to nam je svima cilj, zar ne!