Овај свет, мада заснован на истини, ипак захтева равнотежу, и зато нас мудри људи упозоравају на то да постоје неке ствари које је, ипак, најбоље задржати за себе.
Прво што треба да сачувате као тајну, кажу мудраци, јесу ваши далекосежни планови. Покушајте да ћутите до тренутка док се ваш план не оствари. Све наши идеје нису само несавршене, већ имају доста слабих места по којима је лако нанети ударац, и разрушити их.
Друго, не причајте о свом доброчинитељству – реткост је у овоме свету, и зато га треба чувати као зеницу свог ока. Не хвалите себе због добрих дела. Понос ће одмах то препознати и одузеће сву благост која је дата у добротворне сврхе.
Треће о чему не треба причати, а по препоруци мудраца, јесте о свом аскетизму. Не трубите унаоколо о својим ограничењама у исхрани, у сексуалним односима итд. Физички аскетизам доноси корист само ако је у комбинацији са емоционалном компонентом.
Четврто о чему би требало да ћутите – о својој храбрости и јунаштву. У животу неко добија спољне, а неко унутрашње изазове. Спољни су видљиви, зато људи за њих добијају награде, али превазилажење унутрашњих изазова нико не примећује, самим тим и награде се не додељују.
Пето о чему није баш потребно разглабати пред другима – јесте причати о својим породичним проблемима. И уопште о свом приватном животу. Запамтите, што мање говорите о проблемима у својој породици, тиме ће она бити јача и стабилнија. Свађа је ослобађање од негативне енергије, која се накупила у процесу комуникације.
И шесто, оно што није вредно помена, то су ружне речи и трачеви које чујете у току дана. Можете испрљати ципеле на улуци, а можете и испрљати и своју свест. И човек, који се враћа кући, и препричава све глупости које је чуо током дана, ничим се не разликује од човека који је ушао у кућу и није скинуо ципеле.
Извор: Стил