Kad dete krene u školu, dinamika u porodici se mnogo promeni. Sad su tu obaveze, a radne navike se moraju čuvati i nadograđivati više nego ikad ranije. Ono čemu su nas učili i čemu mi sada učimo svoju decu i đake jeste da je uporan rad i vežba ono što će nas dovesti do cilja. A cilj je uspešno savladano gradivo.
Međutim, kad dete dođe iz škole sa nekoliko provežbanih zadataka i domaćim zadatkom, vrlo često je potrebno još malo vežbe da bi sve razumelo. Tome služe dodatni materijali za rad, a jedna od odličnih edicija su i Edukine Mudrice iz srpskog jezika, matematike i sveta oko nas, koje prate plan i program nastave od 1. do 4. razreda.
Umesto da smišljate zadatke koje biste pisali na belom papiru, Edukini urednici su kreirali zanimljive i dopadljive zadatke koji će vam uštedeti vreme.
Na Mudricama su radile dve dame – učiteljica Ivana Juhas koja je osmislila zadatke i grafički dizajner Jasmina Ignjatović koja se potrudila da sve to dečjem oku izgleda lepo.
O tome kako je biti dizajner dečjih izdanja, kako su nastajale Mudrice i šta je novo u planu, razgovaramo sa Jasminom.
Vi ste po struci inžinjer – a iza Vas je bogata karijera izrade publikacija za najmlađe – kako ste se našli u tom poslu?
Moj otac je bio grafičar i on me je upoznao sa štampom. U početku sam, još u srednjoj školi, za njegove potrebe radila pripremu za štampu, a vremenom se to proširilo na grafički dizajn i crtanje ilustracija. Po završetku studija već sam imala bogato iskustvo u grafičkom dizajnu, a nimalo iskustva u svojoj struci. Uzmite u obzir da su to bile devedesete godine kada za inženjere nije bilo posla, a grafika je cvetala. S obzirom na to da sam u međuvremenu naučila da radim u programima Photoshop, Illustrator i Corel Draw (što je u to vreme bilo retko), posla je bilo i previše.
Moje interesovanje za publikacije za najmlađe počelo je sa rođenjem moje prve kćerke. Na tržištu je postojao veoma sužen izbor knjiga za decu. Vodeći se time šta je meni, kao roditelju, bilo potrebno i šta bi se mom detetu svidelo, počela sam da pišem priče, crtam slikovnice i sastavljam zadatke za razne radne sveske namenjene najmlađima.
Kako je počela Vaša saradnja sa Edukom i na čemu ste sve radili za tu kuću?
U Eduku sam došla zahvaljujući mojoj dugogodišnjoj prijateljici Ivani Juhas. Profesoru Vlahoviću su se dopala izdanja koja sam radila i angažovao me je na izradi dizajna i ilustracija za udžbenik iz Matematike, zatim Fizike, Srpskog jezika, Sveta oko nas i mnogih drugih.
U jednom trenutku ste osmislili projekat vežbanki za najmlađe pod naslovom „Mudrice“. Odakle je došla ta ideja i šta Vam je bilo najvažnije u oblikovanju tih materijala?
Na ovom projektu smo zajedno radile Ivana Juhas i ja. Ivana i ja odlično sarađujemo jer ja, kao što sam već rekla, gledam iz ugla roditelja, a ona iz ugla učitelja. U toj kombinaciji lako dolazimo do dobrih rešenja. Vodile smo se činjenicom da bi deca trebalo da vežbaju kod kuće. Uzmimo, na primer, matematiku. Da bi dete provežbalo nekoliko zadataka potrebno je da roditelj sedne i smisli tih nekoliko zadataka. A to ponekad nije lako, a nekad i nemamo vremena. Ovim vežbankama želele smo da olakšamo posao i deci i roditeljima. Trudile smo se da pratimo sadržaj udžbenika, da obuhvatimo raznovrsne zadatke, da uključimo mozgalice i zanimljivosti kako bismo približile gradivo deci.
Vi ste kompletan autor udžbenika na kojima se potpisujete – odgovorni ste i za sadržaj i za dizajn i grafičko predstavljanje tog sadržaja. U čemu je prednost takvog pristupa?
Mislim da je prednost to što lakše mogu da sprovedem ideju u delo. Videla sam mnoge udžbenike gde je autor imao dobru ideju, ali koja grafički nije bila dobro predstavljena. Ja unapred znam da li je nešto izvodljivo ili nije, kakav zadatak i koliko zadataka mogu da stanu u neki prostor i na koji način da rešim organizaciju prostora na strani. Što se vizuelnog dela tiče, to je individualno. Nekome će se svideti, a nekom neće. U svakom slučaju, kad god radim na nekoj publikaciji, ja konsultujem “male saradnike” – pitam za mišljenje svako dete koje znam, a koje je otprilike tog uzrasta za koji radim.
Obe Vaše kćerke krenule su Vašim stopama – uspeli ste svojoj deci da prenesete ljubav prema oblikovanju knjiga za najmlađe. U čemu su prednosti novih generacija koje stasavaju u ovom poslu? Da li im poveravate zadatke na izradi novih knjiga?
Nove generacije imaju mnogo više mogućnosti. Počev od razvijenijih programa i dodataka za kompjuter (table za crtanje, olovke…) do otvorenog pristupa za traženje posla u celom svetu. Danas nije nikakav problem raditi za poslodavca koji se nalazi na drugom kontinentu.
Moje kćerke su pošle mojim stopama, ali ih je put odveo svaku u svom smeru, na šta sam veoma ponosna. Jedna se bavi video grafikama namenjenim televiziji, dok druga radi na video animacijama za inostranu firmu.
Ipak, kad god mi je potrebna pomoć, izađu mi u susret. Bilo da je u pitanju dizajn ili izrada ilustracija, uvek se rado prihvataju posla. Takođe, često se sa njima konsultujem oko grafičkog rešenja i vizuelnog izgleda, što mi uveliko olakšava posao.
Na čemu trenutno radite za Eduku?
Trenutno Ivana i ja radimo na doradi postojećih izdanja ali i nekim novim sadržajima koje vam još nećemo otkrivati. Neka to bude iznenađenje. Hoćemo da unapredimo postojeći pristup nekim temama. Pokušaćemo da predstavimo učenje slova, čitanje, pisanje, učenje brojeva, sabiranje i oduzimanje na nov i zanimljiv način. Želimo da novi udžbenici budu šareni, puni ilustracija i zabavnih zadataka što priliči deci ovog uzrasta. Nadamo se da ćemo u tome uspeti.