Starac u poznim godinama,britko razmišlja, a na pitanje koje bi životne pouke dao deci, starac, osmehujući se, odgovori:
Da nauče, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima. Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu. Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće. Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito. Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane, a ipak te voli. Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta si učinio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.