Kad se nađem u parku, a često sam tamo, uvek obraćam pažnju na imena koja su roditelji dali svojim bebama i starijoj deci. Bavim se onomastikom, proučavanjem posebno ličnih imena, mnogo godina i oduvek me je veoma čudilo to što se mame i tate uglavnom povode za modom, pa daju ćerki ime koje nose još stotine devojčica, znate ono moderno, novo, lepo, ali i veoma često. Još kad sam ja bila mlada mama pitala sam se zašto se svi dečaci isto zovu, bar mi se tada tako činilo. Koga god da pozovete, polovina dece iz kolektiva se okrene. A ima toliko retkih i zaboravljenih imena koja su se u srpskim krajevima davala novorođenoj deci još od XIV veka.
Začudili biste se verovatno kada bih vam rekla da su muška imena na B – Borman, Borjan, Borna, Boruj i Borivuk nekada davno bila moderna imena kod Srba. Takođe su se devojčice zvale, na primer, Vasila, Vaskija, Veda, Vojana i Vukana. Pomislila sam da bi bilo lepo da ih se setimo. Zato sam nedavno počela da objavljujem na svom profilu Violeta Babić (i strani Violeta Babić) na Fejsbuku ta stara, retka i zaboravljena imena. Vidim po reakcijama da se ljudi raduju tome, ali ima, naravno, i komentara poput ovog: „Nije ni čudo što su retka i zaboravljena!“ Ipak, možda će neki par koji baš sada čeka bebu među tim imenima naći novo ime za svoju devojčicu ili dečaka.
Vokativ postade bauk
Ali – opet to ali – pitanje je da li će se ta stara imena dopasti savremenim roditeljima koji su navikli na kratka strana i neobična imena (s vokativom teškim za dozivanje). Da, da, istina je da mnogi ne znaju kako se pravilno dozivaju deca koja nose ta sadašnja moderna imena, ali i stara, uobičajena. Vokativ postade bauk među odraslima. Znate, mislim da su poneki zaboravili ono što su o gramatici učili u školi i kako glase vokativi (i drugi padeži) raznih imena, i naših i stranih. Zato sam naprosto zatrpana pitanjima u vezi s tim. A ako se pitate da li ispravno dozivate ćerkicu ili sina, unuku ili unuka, pa – evo rešenja!
Kako da dozivamo žene, devojke i devojčice?
Zapamtite, za vokativ su važni završetak imena ili broj slogova u njemu, kao i akcenat.
Višesložna ženska imena, kao Aleksandra, Marina, Marija, Violeta, Dragana, Julija, Helena, Jelena, Nataša, Ivana, Emilija, Biljana, Ljiljana, Milena, Lidija, Lenka i mnoga druga uvek imaju vokativ na -a! Dakle, Marinu i Lidiju pozvaćete: „Hej, Marina! Lidija, gde si?!“
Trosložna i višesložna imena sa završetkom na -ica, kao što su Slavica, Dragica, Milica, Zorica, Vladica, imaju u vokativu -e (Slavice, Dragice, Milice, Zorice, Vladice), kao uostalom i imenice učiteljica, drugarica, tatica, mamica, dizalica.
Imena Lola, Jana, Nera, Iva, Ida, Kaja, Maja, Una, Luna, Eva, Ava, Nena, Srna, Sena, Sara, Lena, Lara, Mara, Dara, Rada, Nada, Sava imaju vokativ na -o, jer dvosložna imena na -a s dugouzlaznim akcentom dobijaju u vokativu nastavak -o. Pa ćemo ih samo zvati, ako želite da to bude pravilno: Lolo, Jano, Nero, Ivo, Majo, Uno, Luno, Evo, Avo, Neno, Srno, Seno, Saro, Leno, Laro. Ova imena predstavljaju i najveći problem, jer svi bi da devojčice i devojke koje se tako zovu dozivaju u nominativu, jer im valjda zvuči savremeno i inostrano, ali tako ne može po gramatičkim pravilima srpskog jezika.
One žene, devojke i devojčice koje su dobile dvosložna imena s kratkosilaznim akcentom, a to su, recimo, imena poput Ana, Ena, Ema, Nia, Lela, Mina, Mima, Mila, Anja, Sanja, Dunja, Gala, Lea, Tea, Rea, dozivaćemo baš tako, kao što je u nominativu: Heeej Ana, Ena, Ema, Nia, Lela, Mina, Mima, Mila, Anja, Sanja, Dunja, Gala, Lea, Tea i Rea.
Imena Iris i Ines ne menjaju se po padežima, kao ni druga imena stranog porekla, kao što su Brižit, Karmen, Nives, Ingrid, Liv, Šeron, Merilin, Terez i sl.
A Milku, Mirku, Stanku i Živku pozvaćete: „Milka, Mirka, Stanka, Živka, dođite odmah ovamo!“, jer su to dvosložna imena s dugosilaznim akcentom, a takvim imenima vokativ je na -a!
E sad – šta s muškim imenima u vokativu?!
Muška imena koja se završavaju na -a imaju vokativ jednak nominativu, pa ćemo one koji se zovu Matija i Andrija pozvati Matija i Andrija, Nikolu ćemo zvati Nikola, Kosta je Kosta, Borna je Borna, Saša je Saša i u vokativu, Dragiša je Dragiša, Ilija – Ilija, a Nemanja – Nemanja. Tako će biti i sa stranim muškim imenima na -a (recimo Fransoa će i u vokativu biti Fransoa).
Dvosložna muška imena na -a s dugouzlaznim akcentom, kao Luka, Pera, Boža, Paja, Žika, Mika, Laza, Iva, Miša, Vlada, Toma imaju vokativ na -o i dugosilazni akcenat: Luko, Pero, Božo, Pajo, Žiko, Miko, Lazo, Ivo, Mišo, Vlado, Tomo. Ime Luka u vokativu glasi isto kao u nominativu samo ukoliko u nominativu ima kratkosilazni ili dugosilazni akcenat. Mnogi mi kažu kako nikada nisu čuli da nekog Luku neko doziva Luko, ali je ipak tako, mada oni misle drugačije.
Ona muška imena koja se u nominativu završavaju na -e imaju i u vokativu -e: Mane, Rade, Žare, Mare, Mate, Mile, Pavle, Đorđe, kao i Timotije, Teodosije, Melentije, Vlade.
Trosložna i višesložna imena na -ica (Perica, Tomica, Žikica, Mikica, Jovica i sl.) imaju u vokativu nastavak -e, pa kad ih zovemo, zvaćemo ih: Perice, Tomice, Žikice, Mikice, Jovice.
Imena koja se završavaju na suglasnike -n, -d, -r, kao što su Martin, Dragan, Milan, Živan, Bojan, David, Davor, Petar, Mitar, Aleksandar, Oliver i dr., imaju u vokativu -e, pa tada glase: Martine, Dragane, Milane, Živane, Bojane, Davide, Davore, Petre, Mitre, Aleksandre, Olivere. Nastavak -e za vokativ imaju i imena na -v, -l, -m (Miroslave, Časlave, Radule, Pavele, Džime, Maksime).
Muška imena koja se završavaju na -o i u vokativu imaju -o, pa će biti: Mihajlo, Veljko, Marko, Žarko, Boško, Draško, Raško, Mario, Dario, Mato, Milko, Srejo, Pero, Drago.
Imena poput Juraj, Dorotej, Andrej i Sergej, Dositej, Irinej i Aleksej u vokativu glase Juraju, Doroteju, Andreju i Sergeju, Dositeju, Irineju, Alekseju, a ne Juraj, Dorotej, Andrej i Sergej, Dositej, Irinej i Aleksej, kao što poneko misli.
Kod stranih imena na -k, -g, -h, -c, kao što su Džek, Žak, Majk, Erik, Dag, King, Volfgang, Hajnrih, Franc i dr., vokativ može biti jednak nominativu, kao i kod muslimanskih imena Salih, Refik, Abdulah (ali se javlja i oblik s nastavkom -u u vokativu: Salihu, Refiku, Abdulahu).
Imena kao Miloš i Radoš imaju vokativ Miloše i Radoše, ali nije nepravilno ni Milošu i Radošu.
Ostaju nam još domaća imena na -g Predrag i Miodrag, Vojneg, Živodrag, Ljubodrag i slična. Njih ćemo pozvati Predraže i Miodraže, Vojneže, Živodraže i Ljubodraže, jer njihova imena potpadaju pod pravila palatalizacije.
Mnogi me pitaju i kako se menjaju francuska muška imena i prezimena. „Eto“, reče mi jedna poznanica, „imam u tekstu nekog koji se zove Fransoa Fijon, pa onda jednog koji se preziva Mara. I sad, pojma nemam da li je ispravna rečenica: ’Ustala je i pošla s Fransoaom Fijonom’ i ova: ’Kupila je sat Marau’. Pa sam se setila i slikara Dega … Degaa? Kako?“
„Evo, ovako!“, rekoh joj. „Francuska muška imena na -a menjaju se kao imenice muškog roda, pa bi bilo ispravno: Mara, Maraa, Marau i Dega, Degaa, Degau. Doduše, za pojedina francuska muška imena na -a odavno se ustalila i postala uobičajena promena koju imaju imenice ženskog roda, pa ćemo reći Dima, od Dime, Dimi; Zola, od Zole, Zoli.“
„A Fransoa? Šta ćemo s njim?“
„Eee, neka strana muška imena i prezimena su nepromenljiva. Taj Fransoa spada baš tu, pa ćemo mu menjati samo prezime. Ispravno je: od Fransoa Fijona, Fransoa Fijonu, a rečenica će glasiti: ’Ustala je i pošla s Fransoa Fijonom’. Takođe ćemo gledati slike Ežena Delakroa, jer promenu ima samo ime.“
„Jaooo, Violeta, hajde ponovite, molim vas! Ništa nisam zapisala!“
Autor: Violeta Babić, lektor i urednik u IK Kreativni centar