Музика у раном узрасту – музички педагог саветује шта је то што деца ТРЕБА да слушају

Деца су од првих дана живота изложена разним звуцима, од којих њихову пажњу највише привуче музика. Бројне студије говоре о утицају музике на децу још у пренаталном периоду, док су у мамином стомаку. Зато мама треба да слуша музику која умирује… Потребу за музичким изражавањем (као и плесним) деца испољавају од најранијег узраста. Музика и покрет су неизоставни елементи дечјег одрастања. И пре него што дете прохода, оно већ уме да игра уз музику. А пре него што стварно проговори, дете пева. Стручњаци истичу колико је покрет важан за развој дечје интелигенције, а музика и покрет су нераздвојиви, посебно код најмлађе деце. 

За развој музичких способности деце, за њихов правилан емоционални развој, као и развој њихових будућих естетских критеријума, важно је да она од најранијег узраста слушају дечју музику. Дечја музика им је тематски прилагођена, за разлику од музике коју слушају одрасли, а коју деца не могу да тумаче на прави начин. Без обзира на то што нека врста музике мами или тати јако прија, то не значи да је она добра за њихово дете. Певањем дечјих песама деца, поред развоја музикалности, мелодијског слуха, осећаја за тонске висине, развијају и вокални апарат, побољшава им се дикција, памћење, дисање, развијају се емоционално, а пошто то најчешће раде уз покрет, развијају и моторичке вештине и интелигенцију. Зато, пустите децу да певају на сав глас! Дечје песме.

Родитељи деце старијег узраста често брину да ће бављење музиком њихово дете додатно оптеретити и представљати још једну у низу обавеза, поред редовне школе, спорта, језика…, или да ће им одузети време за „важније ствари“. Нису свесни да музика може да допринесе много бољем напредовању њиховог детета. Пре свега, дете ће бити срећније и задовољније. 

Када говоримо о њиховој срећи и задовољству у животу, музика је ту врло важан фактор. Млади морају да науче и како да направе предах од свакодневних обавеза, како да се изборе са стресом који је све присутнији међу школском децом, како да пронађу време за себе, када би се бавили оним што стварно воле. Јер, веома често су приморани да раде оно што заправо не желе. 

Колико је важно да дете научи да има правилан критички став према музици коју слуша и колико је битан „мониторинг“ од стране одраслих, не мора се много истицати. Јасно је да се на све могуће начине, преко свих деци доступних медија, „сервира“ најчешће кич и шунд музика. Музика која је за „једнократну употребу“, која нема никакав квалитет, песме чији текстови не носе никакву поруку или, још горе, погрешну. Музички садржаји трају све краће, па се песме више не слушају од почетка до краја, већ мање од минут од сваке. То се правда чињеницом да дечја пажња траје све краће. Питање је, да ли дечја пажња заиста неким чудом траје све краће или су криви управо садржаји који им се нуде? Супротно томе, квалитетна музика може баш да послужи да им се фокус и пажња продуже и продубе. 

Један број стручњака који се бави развојем деце истиче да су у нижим разредима најважнији предмети Музичко, Ликовно и Физичко. Када би се сагледале стварне потребе и проблеми данашњице и када би тежиште било првенствено на развоју деце, а не на акумулирању беспотребних чињеница, можда би се могао направити помак и музика би се могла врло вешто искористити у циљу свеукупног дечјег развоја. 

А зашто је акумулирање чињеница беспотребно? Јер су информације данас врло доступне, на један су „клик“. До информације је лакше доћи него икада, али оно што деца не знају је како да све те информације повежу, како да разликују битно од небитног, како да пронађу праву, веродостојну и тачну информацију… 

У „мору“ онога што се данас представља као музика, деци је тешко да препознају шта је добро, а шта не… Они знају да им се нешто „свиђа“, а не знају зашто. Бројне су замке које им се потурају, а тако је и у музичкој индустрији. Зато су ту родитељи, музички педагози и сви они који указују на значај правилног развоја естетских вредности код деце, где се као најважније истиче правилно усмеравање од најранијег узраста. Научимо их да направе битну разлику између квалитета и „јефтиног производа“.

Зато, родитељи, понудите деци квалитетне музичке садржаје, разговарајте са њима о музици и уметности уопште. Идите заједно на концерте. Слушајте музику заједно. Купите му инструмент ако је оно изразило жељу да свира, а ви сте у могућности. Не утишавајте дете када пева, јер је вама баш у том тренутуку до тишине… Потрудите се да деци омогућите да музика оплемени њихове животе!

Аутор: Соња Матанов-Јерковић, музички педагог