Данас је познато да на интелигенцију утиче низ различтих фактора, да је наслеђе само један у том низу, као и да постоји више различитих типова интелигенције који се међусобно преплићу. Другим речима, више се не поставља питање: „Да ли је ваше дете интелигентно?“, већ: „На који начин је интелигентно ваше дете?“
Савремена наука заступа теорију вишеструке интелигенције коју је развио психолог Хауард Гарднер. По њему, постоји чак седам врста интелигенција које поседујемо сви, али у различитој мери. Иако сваку од њих, код детета можемо додатно развијати, неке од њих имају свој критчан период развоја, па ако се не подстакну баш у одређеном добу развоја детета, касније ће то бити увелико отежано.
Лингвистичка (језичка, вербална) интелигенција или „памет“ речи
Односи се на способност размишљања и комуницирања кроз вербално. Подразумева наглашено интересовање детета према речима, читању, писању и говору, уживање у играма с речима, страним језицима, причању прича. Деца која поседују овај тип интелигенције воле да читају, без страха улазе у групне интеракције, добро се сналазе у ситуацијама када говоре, дискутују, успешно се изражавају и кроз писану реч, тј. есеје, чланке, текстове…
Логичко – математичка интелигенција или „логичка памет“
Овај тип интелигенције подразумева брзо усвајање и примену бројева и математичких појмова, проналажење образаца и лакоћу уочавању односа, узрока и последица у науци. Долази до изражаја у решавању математичких задатака, различитих проблема и загонетки, коришћењу компјутера и учењу компјутерских програма и језика,, … Основни елемент ове интелигенције је логика , која се користи као средство у решавању проблема.
Музичка интелигенција или „музичка памет“
Деца која имају развијену музичку интелигенцију, осим што уживају у музици, боље од других разумеју ритам, мелодију и звучне мотиве, лако памте мелодије, брзо препознају разлику између различитих инструмената који свирају истовремено, уживају у активностима као што су певање, свирање инструмената, слушање музике…
Телесно – кинестетичка интелигенција или „памет тела“
Ова интелигенција краси децу која имају способност да “мисле телом”, тј. да ствари разумеју уз помоћ физичког контакта или додира. Деца код које је управо “памет тела” најизраженија, воле кретање и физичке активности, лако и брзо уче физичке вештине, имају добру координацију покрета. Изражавају се кроз покрет, без обзира да ли је у питању динамична позоришна представа, плес или спорт.
Просторна или визуелна интелигенција или „памет слика“
Овај тип интелигенције подразумева учење и размишљање у сликама као и тумачење симбола. Деца која имају наглашену “памет слика”, памте визуелно, (на пример, боље памте лица него имена) а своје идеје најлакше изражавају цртањем или скицирањем. Као одрасле особе могу бити успешни у уметничким областима као што су сликарство, фотографија, дизајн, архитектура…
Интерперсонална интелигенција или „друштвена памет“
Ова интелигенција изражава способност детета да лако упознаје људе и склапа пријатељства, уживање посматрања других, анализирање њиховог говора тела, емоција или начина мишљења. Деца са “друштвеном памећу” су емпатична, успешна у увиђању догађаја и из перспективе “другог” а не само из сопствене, брину о другима и склона су проналажењу начина како да им помогну.
Интраперсонална интелигенција или „унутрашња памет“
Ову врсту интелигенције поседују они који су окренути себи. Познају своје приоритете, веома су свесни својих осећања. Склони су интроспекцији, и најбоље уче на сопственим искуствима. Одлични су у самоанализирању па преферирају активности које могу да реализују самиостално.
По неким ауторима помињу се и „натуралистичка интелигенција“ (појачано интересовање за природу, околину, екологију…), 2духовна интелигенција“ (осетљивост за питања о егзистенцији, смислу живота, филозофско разумевање појава)… и многе друге.
Шта то за вас, родитеље, конкретно значи?
Иако се различити типови интелигенције преплићу, ипак постоје они који су код сваког детета доминантни. Упознајте своје дете и откријте који тип интелигенције је код њега најизраженији. Затим, подржите оно што ваше дете воли (то је његова доминантна интелигенција), али уз омогућавање развијања и оних врста интелигенција које му нису омиљене.
Наиме, за успешност вашег детета, у дугорочном смислу, неће бити довољно неговање само једне области без обзира да ли је то брзинско решавање математичких задатака или препознавање музике у свму што види око себе. Али, важно је инсистирање на оној области коју преферира само дете. Остале видове интелигенције негујте паралелно, али умерено, без притиска.
На пример, реченицама: „Не можеш на час гитаре док не поправиш оцену из математике“ блокирате развој његове доминантне интелигенције, а додатно стварате отпор према оним областима које желите да развијете. Уместо тога, подржите дете у његовом избору или таленту а са друге стране, оно што му не иде онолико добро колико бисте ви желели, покушајте да развијате на друге начине, без употребе уцена или претњи.
Уосталом, сама реч „интелигенција“ потиче од латинске речи „интелигере“ што значи: разумети или схватити. Зато, покажите свом детету да га схватате. Тако ће корист од његових бројних потенцијала бити највећа и најбоље искоришћена, на његово али и ваше задовољство.
Јелена Холцер, предагог
Извор: yumama.com